Francuski list „Mond“, analizirajući nedavne tenzije na severu Mitrovice, navodi da ponašanje Aljbina Kurtija iritira diplomate koji se bave Prištinom, prenosi Ekonomija onlajn.
„Ako nema opravdanja za srpsku stranu za upotrebu ratnohuškačke retorike, izvor tenzija ovog puta treba tražiti u Prištini. Od početka 2022. godine, aktuelni levičarski nacionalistički premijer Aljbin Kurti, koji govori albanski, povećava svoj udeo u Severnoj Mitrovici, čak i po cenu razbijanja statusa kvo, koji su do sada preferirali Evropljani i Amerikanci“, piše dopisnik lista iz Beča Žan-Batist Šastan.
Promena bezuslovne poslušnosti zapadnim ambasadama
U članku se navodi da postoji neka vrsta promene u odnosu na dosadašnju politiku bezuslovne poslušnosti zapadnim ambasadama.
„Na Kosovu, kada se razbuktaju političke krize, dovoljni su protesti ili promišljene poruke raznih zapadnih ambasada, uglavnom američke, da se lokalne političke elite smire. Gotovo dva miliona Kosovara zna da mnogo duguje odlučujućoj ulozi NATO u ratu protiv Srbije 1999. godine, i ne žele nesuglasice sa svojim zapadnim sponzorima, posebno pred vladom poput one u Beogradu koju podržava Rusija, koja i dalje ne priznaje nezavisnost svoje bivše pokrajine“, piše u tekstu.
Kritikuje ga čak i Edi Rama
Kako se navodi, Kurti je na meti upravo zbog ovog preispitivanja odnosa „DA čoveka“ prema međunarodnoj zajednici, uzimajući kao osnovu za to izjave premijera Albanije.
„Bivši vođa Studentskog pokreta 1990-ih gospodin Kurti, star 47 godina, ističe se svojom legendarnom rigidnošću, koju kritikuje čak i šef albanske vlade Edi Rama. Svoj lik kovao je u srpskim zatvorima, gde je bio zatvoren dve godine, pre nego što je osnovao Samoopredeljenje, na ideji radikalne retorike ujedinjenja Kosova sa Albanijom. Nakon godina provedenih u opoziciji, pobedio je na parlamentarnim izborima u februaru 2021, obećavajući da će se boriti protiv endemske korupcije. Njegova pobeda je dobro prihvaćena u mnogim evropskim prestonicama. Kurti je tokom te kampanje vrlo malo govorio o Srbiji, uveravajući da će prioriteti nove vlade biti otvaranje radnih mesta i reforma u pravosuđu“, navodi se.
Ofanzivna Kurtijeva strategija u Mitrovici
Međutim, „Mond“ nagoveštava da je dolaskom na vlast, podstaknut novim međunarodnim kontekstom savezništva koji je Srbija pokazala sa Rusijom, nakon invazije na Ukrajinu, novi premijer promenio pristup, ističući u prvi plan mere reciprociteta sa Beogradom.
„Aljbin Kurti je odabrao ofanzivnu strategiju u Mitrovici početkom 2022. U aprilu je prvi put zabranio održavanje srpskih parlamentarnih izbora. On je u avgustu tražio da Srbija prizna lična dokumenta i kosovske registarske tablice, preteći da će lokalnim Srbima biti uskraćeno pravo da putuju u Srbiju sa svojim dokumentima. Jednostavan reciprocitet, tvrdi g. Kurti. Ali svaki put su ove tvrdnje izazvale burne reakcije srpske manjine na Kosovu, koja i dalje živi sa iluzijom povratka u Beogradski zaliv, ali i, istovremeno, zabrinutost zapadnih kancelarija, koje su zatražile od kosovske strane da odloži svoje akcije za kasnije. Ovakvo ponašanje iritiralo je njegove zapadne saveznike“, navodi se u tekstu.
Na kraju analize, spominje se francusko-nemački plan, za koji se navodi da će naterati Kurtija na ustupke.
„Francuska i Nemačka su stavile na sto nacrt sporazuma koji bi omogućio oblik nezvaničnog priznanja Kosova, po modelu dve Nemačke tokom hladnog rata. Ali, da bi došao do njegovog potpisa, ovaj sporazum će primorati Kurtija da učini svoje ustupke po pitanju prava srpske manjine“, zaključuje se u tekstu, koji je preneo portal Ekonomija onlajn.
