Mađarski naftni gigant MOL pregovara s Rusijom o preuzimanju Naftne industrije Srbije i imovine „Lukoila“ u Srbiji i regionu. Profesor Ekonomskog fakulteta Slobodan Aćimović ocenio je za RTS da bi ova akvizicija bila „vin-vin-vin rešenje“ – koristi bi imale Srbija, Rusija i SAD, a MOL bi dobio značajne prerađivačke kapacitete i jačanje regionalnog uticaja. Profesor očekuje da bi prve informacije o akviziciji mogle da se pojave u prvoj polovini naredne godine, sa ciljem potpisivanja memoranduma ili ugovora o razumevanju.
Mađarski MOL pregovara s Rusijom o preuzimanju Naftne industrije Srbije (NIS), što je nezvanično potvrdila ministarka Dubravka Đedović Handanović. Pregovori, prema američkoj licenci, mogu trajati do 24. marta, dok državni zvaničnici očekuju da Srbija do sredine januara dobije jasnu odluku. Paralelno, izveštaji Rojtersa navode da MOL razmatra i preuzimanje imovine „Lukoila“ u Srbiji i drugim evropskim zemljama.
Profesor Ekonomskog fakulteta Slobodan Aćimović navodi da bi za Srbiju bilo dobro da MOL preuzme NIS, a još bolje ako bi kupio i imovinu „Lukoila“ u Srbiji. On ocenjuje da bi takva akvizicija bila „vin-vin-vin“ rešenje, jer bi korist imale sve strane – Srbija, Rusija, Sjedinjene Američke Države i Mađarska.
Za SAD, kaže, ovo je način da se rusko vlasništvo istisne sa evropskog tržišta, dok bi Rusija dobila kredibilnog kupca, a Mađarska dodatni regionalni uticaj.
Srbija bi, s druge strane, dobila stabilnu i stručnu kompaniju koja obezbeđuje kvalitetno upravljanje i sigurno snabdevanje.
Aćimović dodaje da bi preuzimanje NIS-a i Lukoila omogućilo stabilnost snabdevanja i niže logističke troškove.
MOL bi, ako preuzme NIS, dobio prerađivačke kapacitete kroz rafineriju u Pančevu, koja bi zajedno sa rafinerijama u Budimpešti i Bratislavi formirala jedan veliki regionalni sistem prerade nafte, sa ukupnim kapacitetom oko 20 miliona tona godišnje.
Aćimović objašnjava da su tri rafinerije – u Pančevu, Budimpešti i Bratislavi – smeštene duž Dunavskog toka, što im daje snažan logistički i regionalni uticaj.
„Zajedno sa rafinerijama u Budimpešti i Bratislavi, formirao bi veliki regionalni sistem prerade nafte. To bi omogućilo bolje planiranje proizvodnje, specijalizaciju rafinerija i stabilno snabdevanje gorivom u regionu“, navodi Aćimović.
On dodaje da bi takav sistem omogućio i da se u jednoj rafineriji dominantno proizvodi dizel, u drugoj benzin, a u trećoj kerozin, što bi dodatno povećalo efikasnost i stabilnost snabdevanja.
Profesor očekuje da bi prve informacije o akviziciji mogle da se pojave u prvoj polovini naredne godine, sa ciljem potpisivanja memoranduma ili ugovora o razumevanju.
