Model „dve Nemačke“ koji je navodno poslužio kao osnov za jednu verziju francusko-nemačkog predloga za kompromis Beograda i Prištine, ne da je nepovoljan za Srbiju, već je put u ćorsokak, prenosi „Blic“.
Zamka se krije u tome što bi prihvatanjem rešenja starog skoro pola veka, Srbija priznala nezavisnost Kosova, odrekla se pregovaračke moći i načina da zaštiti Srbe koji žive na Kosovu.
Profesor Centra za geopolitiku Univerziteta Kembridž Timoti Les rekao je za „Blic“ da primećuje da ova ideja nije prihvaćena u Srbiji.
– Rešenje „dve Nemačke“ značilo bi da Srbija praktično prizna Kosovo, na primer, tako što bi mu dozvolila da se pridruži UN, što bi bio veliki ustupak Srbije i time bi predala većinu svoje pregovaračke moći. Jedini osnov na kojem sam mogao da vidim da Srbija prihvata takav dogovor jeste da joj se zauzvrat ponudi nešto veoma značajno – ukazuje on.
Podseća da je istovremeno alternativno rešenje Briselskog sporazuma još u igri, što znači da Srbija nema neposredan podsticaj da prihvati ono što vidi kao inferiorni francusko-nemački plan.
– Srbija je takođe otvorila drugu opciju pokretanjem procesa na Kosovu koji bi mogao dovesti do de fakto podele teritorije i omogućiti joj da spasi nešto od gubitka Kosova. Uprkos rizicima i neizvesnosti, pretpostavljam da će to Srbima izgledati bolje od bilo kakvog sporazuma kojim se praktično priznaje celo Kosovo – kaže Les.
Ugovor dve Nemačke bio je osnova za niz daljih ugovora sve do ujedinjenja 1990. godine. Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kaže za „Blic“ da je neobično što je baš sad skinuta prašina sa njega.
– Očigledno je da se u nedostatku nekih inovativnih rešenja poseže za rešavanjem kosovskog pitanja po modelu dve Nemačke, što je čudno ako se ima u vidu tretiranje kosovskog pitanja kao sui generis, posebnog slučaja – kaže Grubješić.
Očekivalo bi se, napominje ona, neko posebno rešenje za poseban slučaj.
– Ovako, reciklira se predlog koji je manje-više i bio na stolu još od 2007, a koga je Srbija odbacivala jer polazi od pretpostavke da sporazum potpisuju suverene i međunarodno priznate države. Ukoliko se ispostavi da i francusko-nemački predlog zaista podrazumeva rešenje po tom modelu, i ako je to polazna osnova za pregovore, teško će se stići do kompromisne završnice koju bi Srbija mogla da prihvati . zaključuje Grubješić.
