Čak i danas, više od veka nakon ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage, ne postoje potpuno pouzdani podaci koji bi razjasnili sve ono što se dešavalo te sudbonosne noći 11. juna 1903.
U noći 29. maja (11. juna po novom kalendaru) 1903. godine, grupa zaverenika, pod rukovodstvom kapetana Dragutina Dimitrijevića Apisa, vođom tajne organizacije “Crna ruka”, upala je u dvor i ubila kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu. Kako par nije imao naslednika, bio je to kraj dinastije Obrenović, a na čelo države došao je Petar Karađorđević.
Ovo su danas sve poznate činjenice. Ipak, o tome šta se zaista događalo te sudbonosne noći i kojim redom, ne postoje dovoljno pouzdani podaci.
Neosporne činjenice
Određeni zaverenici iz unutrašnjosti stigli su u Beograd uoči tog dana, pod raznim izgovorima. Sa svojim beogradskim drugovima su, podeljeni u pet grupa, proveli do ponoći u kafanama po varoši, a zatim su se svi našli u Oficirskom domu. U 00:45h, kapetan Dragutin Dimitrijević Apis, jedan od vođa zavere, komandovao je polazak u dvor.
Gardijski poručnik Petar Živković je tačno u 02:00 otvorio zaverenicima dvorska vrata.
Vrata kraljevih odaja bila su razbijena dinamitom, ali u krevetu nije bilo nikog. Traženje kraljevskog para je bezuspešno trajalo blizu dva sata. Za to vreme poginuli su kapetan Jovan Miljković, kraljev ordonans i pukovnik Mihajlo Naumović, ađutant, koji je bio upućen u zaveru.
Ranjen je bio i Apis. On je video kako neko beži niz stepenice u dvorište i učinilo mu se da je to kralj, pa je potrčao je za njim, ali ga je dole sačekao jedan gardista i teško ga ranio sa tri metka u grudi.
U tim trenucima, zaverenici su smatrali da je zavera propala – Apis je ležao ranjen u suterenu, a kralja i kraljice jednostavno nije bilo!
Dalji tok događaja je sporan
U verziji koja je prihvaćena u seriji “Kraj dinastije Obrenović”, skrivenu lokaciju na kojoj su se krili poslednji Obrenovići otkrio je prvi kraljev ađutant, general Laza Petrović koji je zarobljen čim su zaverenici ušli u dvor.
On je, prema ovoj verziji, imao rok od deset minuta da kaže gde su kralj i kraljica, inače će biti ubijen. Ne postoje istorijski podaci koji bi potvrdili da je on odao lokaciju u zamenu za svoj život.
Aleksandar i Draga su se, prema ovoj verziji, krili iza ogledala u kraljevskoj spavaćoj sobi. Ta mala prostorija je služila za kraljičinu garderobu, a ormari su zatvorili rupu u podu, koja je bila ulaz u tajni prolaz (koji je navodno vodio do ruskog poslanstva).
Kralj je, navodno, pre nego što je izašao, tražio da zaverenici potvrde zakletvu. Prema jednoj verziji oni to i jesu učinili, a prema drugoj, zapretili su bombama ukoliko Obrenovići ne otvore.
Međutim, kralj i kraljica možda se uopšte nisu krili tu!
Prema drugoj verziji, prilikom ponovne pretrage kraljevske spavaće sobe, konjički poručnik Velimir Vemić opazio je u zidu jedno udubljenje kao za ključ od tajnih vrata. Kralj i kraljica bili su tu sakriveni.
Kako god bilo, po izlasku Obrenovića iz skrovišta, rasplet je neosporno bilo njihovo ubistvo.
Draga i Aleksandar nisu bili jedini ubijeni u Majskom prevratu
Iste noći kad i kraljevski par ubijena su i kraljičina braća – Nikodije i Nikola Lunjevica, predsednik vlade general Dimitrije Cincar-Marković i ministar vojni general Milovan Pavlović. Treći član Cincar-Markovićeve vlade, ministar unutrašnjih poslova Velimir Todorović, koji je isto tako trebalo da bude ubijen, bio je teško ranjen i živeo je sve do 1922. godine.
Kapetan Mihailo Ristić Uča je ispalio na njih sve metke iz svoga revolvera, za njim Vemić i kapetan Ilija Radivojević. Izvesno je i da su svi oficiri u dvoru i dvorištu dvora svojim sabljama proboli tela.
Gradom su kasnije kolale glasine da je kralj, iako teško ranjen, bio živ i da je umro tek u mrtvačnici, ali za ovo nema dokaza. Prema analizi patologa, Aleksandar Obrenović bio je mrtav već posle prvog metka.
Odmah zatim ubijen je i general Lazar Petrović, ali je moguće da je on ubijen i pre pronalaženja kralja i kraljice i da nije imao nikakvog udela u otkrivanju lokacije. Tela Aleksandra i Drage Obrenović bačena su preko prozora.
Umešanost Petra Karađorđevića takođe je diskutabilna
Neosporno je da je Petar Karađorđević, potonji kralj Srbije, znao za zaveru, jer je beogradski trgovac Nikola Hadži Toma tim povodom poslat u Švajcarsku gde se sastao sa Petrom koji je tamo živeo kao običan građanin.
Navodno, on nije hteo da pristane na ubistvo i, oslanjajući se na taj njegov stav, jedna grupa starijih zaverenika, kojoj je na čelu bio general Jovan Atanacković je pokušala je da nametne svoje mišljenje da se kralj Aleksandar samo natera na abdikaciju i protera iz zemlje.
Međutim, preovladalo je mišljenje da bi to bilo najgore rešenje i na predlog kapetana Dragutina Dimitrijevića, Radomira Aranđelovića i Ante Antića, odlučeno je da kralj i kraljica budu ubijeni.
