Nakon skeniranja sonarom, naučnici su došli do prvih otkrića o dnu Velike plave rupe.
Velika plava rupa – decenijska misterija okeana, izgleda kao prolaz u drugi svet. Udaljena je oko 100 km od Belize Sitija, najvećeg grada-države na obali Karipskog mora, koji se graniči s Meksikom na severu i Gvatemalom na zapadu i jugu. Belize je jedina zemlja u Srednjoj Americi u kojoj je službeni jezik engleski. Uz engleski govore se i kreolski i španski.
Velika plava rupa sa više od 300 metara u prečniku, i dubinom od oko 125 metara, jedna je od najvećih podvodnih rupa na svetu.
Formirana je kao krečnjački pećinski sistem u poslednjem glacijalnom razdoblju kada je nivo mora bio dosta niži. Kada je nivo okeana počeo da se povećava, pećina je potopljena, a krov se urušio.
Slavni francuski istraživač Žak Kusto je 1971. godine zabeležio njenu dubinu i proglasio je jednim od pet najboljih mesta za ronjenje u čitavom svetu.
Pre nekoliko godina tim istraživača, među kojima su bili i njegov unuk Fabijen Kusto i milijarder Ričard Brenson, krenuli su u ekspediciju kako bi otkrili šta se nalazi na dnu ove misteriozne rupe.
Fabijen Kusto je, inače, inicijator projekta koji se oslanja na ideju njegovog slavnog dede. Naime, 1960. godine, Žak-Iv Kusto sagradio je podvodno selo u okviru „Konšelf“ projekta, čiji je cilj bio stvaranje okruženja u kom bi istraživači mogli da žive i rade. Tim je tada proveo nedelje na dubini od oko 11 metara pod vodom, u Crvenom moru. Fabijen Kusto, sada takođe želi da izgradi podvodnu verziju Međunarodne svemirske stanice koja će će moći da ugosti do 12 istraživača. Projekt „Proteus“, nazvan po grčkom primordijalnom bogu mora, biće podvodna laboratorija na više od 370 kvadratnih metara, na dubini od 18 metara u Karipskom moru, u blizini ostrva Kurasao. Glavni ciljevi projekta su medicinska istraživanja, proučavanje snabdevanja hranom i posledica klimatskih promena.
Tokom zarona, sonar je skenirao celu rupu kako bi mogla da se napravi prva 3D karta unutrašnjosti, a dosadašnji rezultati su fascinantni jer se prvi naučnici mogu da vide mineralne formacije i ostale detalje koje rupa sadrži.
Mnogi od njih još nisu identifikovani i još uvek se istražuju. Ono što je do sada otkriveno i što je okupiralo istraživače je sloj sumporovodika – crnilo u kom nema kiseonika niti bilo kakvog života. Okeanografkinja Erika Bergman izrazila je iznenađenje čistoćom rupe u kojoj su pronašli tek nekoliko komada plastike.
Pored interesovanja geologa, brojna istraživanja navela su i stručnjake iz svere društvenih nauka da počnu da istražuju i povezanost između ove rupe i nestanka Maja, jedne od najnaprednijih civilizacija domorodačke Amerike.
