Najdublja plava rupa na svetu nalazi se odmah uz obalu Meksika, a naučnici i dalje ne mogu da istraže njeno dno.
Poznata i kao Tam Ja, što se na majanskom jeziku prevodi kao „duboka voda“, ova vrtača ima slabu vidljivost sa površine, a otkrio ju je pre nešto više od 20 godina lokalni ronilac.
Naučnici su 2021. godine pokušali da izmere njenu dubinu uz pomoć eholota koji je odbijao zvučne talase od dna rupe.
Ovim je procenjena dubina od samo 275 metara, ali je ekspedicija iz 2023. godine otkrila da je dubina najmanje 420 metara, iako nisu bili sigurni da li je to njeno dno.
Stručnjaci su koristili uređaj nazvan profiler provodljivosti, temperature i dubine (CTD), čiji senzori mere pritisak vode kako bi odredili dubinu.
Neposredno uz obalu meksičkog poluostrva Jukatan, vrtača ima niz geoloških i ekoloških karakteristika koje su značajne za morske biologe i druge stručnjake.
Plave rupe su prirodne pećine na morskom dnu sa vertikalnim zidovima, koje se pretežno nalaze u priobalnim regionima.
To je zbog toga što su temelji „napravljeni“ od mekih vrsta stena, poput krečnjaka, koji vremenom može da erodira i izazove urušavanje.
Većina vrtača je duboka samo nekoliko desetina metara, iako se često mogu povezati sa podvodnim pećinskim sistemima.
Na njih ne utiču okeanske struje, imaju lošu cirkulaciju vode i nizak nivo kiseonika duboko u dubini, što otežava razvoj svih živih bića osim mikroba.
„Iako je Tam Ja najdublja poznata plava rupa, još jedan poznati primer je Velika plava rupa u Belizeu. Mnogi su godinama želeli da istraže plave rupe, a Ričard Brenson je istraživao ovu drugu sa Fabijenom Kustoom, unukom francuskog istraživača Žaka Kustoa, 2018. godine“.
Spustili su se u odvojenim brodovima, otkrivši sloj vodonik-sulfida na oko 91 metar dubine, ispod kojeg je voda bila tamna i bez života.
Kada su stigli do zamišljenog dna, čak su otkrili smeće i dvolitarsku plastičnu flašu, kao i davno izgubljenu GoPro kameru koja je sadržala fotografije sa odmora.
Tamo su pronađena i dva tela, za koja se veruje da pripadaju dva istraživača koji su nestali na prethodnoj ekspediciji.
Branson je na veb-sajtu kompanije Virdžin rekao: „Plava rupa je napravljena od složenog sistema pećina koje su nekada formirane na suvom kopnu. To je dokaz kako okeani mogu brzo i katastrofalno da porastu. Nivoi mora su nekada bili stotinama metara niži.
Pre 10.000 godina nivo mora je porastao za oko 90 metara kada se mnogo leda otopilo širom sveta. Na 90 metara dubine mogla se videti promena u steni gde je nekada bilo kopno i pretvorilo se u more“.
