Odeljenje pravde Unmika tek je 28. septembra 2008, dva i po meseca pre prenošenja pravosudnih nadležnosti na Euleks, pozvalo sudove da počnu da rade na blokiranim srpskim predmetima. Komisija navodi da je 15. novembra 2005. Unmik pozvao sudove da počnu obradu tužbi koje se odnose na štetu pričinjenu nakon oktobra 2000. godine.
– Ovom grupom bile su uglavnom obuhvaćene tužbe koje su proistekle iz nemira 2004. godine, ali ne i tužbe koje se odnose na oružani sukob 1999. godine – ističe Komisija.
Propala nagodbaUnmik se više nadao da će ta gomila srpskih tužbi nestati nakon pregovora o statusu Kosova. |
Drugim rečima, od ukupno 17.000 srpskih tužbi, Unmik je blokirao 14.000, koliko su Srbi podneli nakon ulaska NATO-a 1999. godine tražeći nadoknadu za imovinsku štetu. Savetodavna komisija za ljudska prava, kojom predsedava bivši ombudsman za Kosovo, Poljak Marek Novicki jednoglasno je krajem marta objavila mišljenje da je ovim povređena Evropska konvencija o ljudskim pravima, pozvala je na rešavanje predmeta žalilaca "bez odlaganja" i dodeljivanje "odgovarajuće nadoknade svakom žaliocu za nematerijalnu štetu". Komisija je ovo mišljenje donela razmatrajući slučajeve petoro Srba sa Kosova i Metohije.
Izdajući naređenje sudovima u avgustu 2004.
godine da obustave rad na srpskim tužbama, UNMIK je kao razlog naveo "nedovoljnu logističku podršku" i potrebu da se izvrše odgovarajuće bezbednosne pripreme "uključujući pratnju za podnošenje tužbenih zahteva i njihove advokate u 24 različita opštinska suda".
Odšteta moguća?Unmik je 1. aprila saopštio da je primio k znanju preporuke koje mu je uputio Savetodavni panel za ljudska prava precizirajući da su nadoknade za nematerijalnu štetu "isključene". Unmik, međutim, indirektno ostavlja mogućnost da budu isplaćivane nadoknade za pretrpljenu materijalnu štetu, navodeći da će ta tema biti na dnevnom redu razgovora u sedištu UN u Njujorku sa ciljem da se ukaže Generalnoj skupštini UN na "potrebu utvrđivanja pravila za nadoknade". |
Ispostavilo se, međutim, da Unmik za četiri godine ništa nije uradio kako bi se stvorili uslovi da sudovi otvore fascikle sa tužbama Srba.
– Zapravo, nijedan novi zakonski propis za regulisanje ove stvari nije usvojen, i nije jasno koji su koraci, ako jesu, preduzeti u oblasti izgradnje kapaciteta, a da su se odnosili na ovo pitanje, budući da Unmik nije ukazao ni na jedan pokušaj reorganizacije sistema, ocenila je Savetodavna komisija za ljudska prava.
Komisija zaključuje da "izgleda da se Unmik, suočen sa ‘cunamijem’ optužbi za nadoknadu štete za samo par meseci, opredelio da spreči svako postupanje po ovim tužbama". Od najavljene logističke podrške Unmika i praćenja napretka ostvarenog u sudovima – nije bilo bukvalno ništa. Komisija dalje kaže da Unmik, naređujući zabranu obrade srpskih tužbi, nije naveo koliko će ta situacija da traje. Zbog čega su Srbi četiri godine "trpeli neizvesnost"?
– U suštini, umesto da obezbedi pristup pravdi tužiteljima iz ugrožene manjinske zajednice, Unmik im je u stvari uskratio pristup – zaključuje Komisija.
Prava adresaSavetodavna komisija za ljudska prava je nezavisno telo osnovano 2006. uredbom Unmika sa zadatkom da razmatra kršenja ljudskih prava na Kosovu. Komisija je otvorena za žalbe bilo koje osobe, nevladine organizacije ili grupe pojedinaca. Žalbe se šalju Sekretarijatu Savetodavne komisije za ljudska prava, glavni štab Unmika, istočno krilo, 10.000 Priština. |
