Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uručio je u sredu uveče u Ambasadi Srbije u Berlinu udžbenike nastavnicama koje predaju u srpskim dopunskim školama u glavnom gradu Nemačke, kao donaciju Ministarstva i njene Uprave za dijasporu i Srbe u regionu i podvukao da je veza između dijaspore i matice od izuzetne važnosti.
– Srbija i srpski narod su u situaciji da izvan granica živi veliki broj pripadnika našeg naroda. Možda u poslednjih stotinak godina i najviše. Ljudi su dolazili na razne tačke svetske kugle iz različitih razloga i u različitim vremenima. Izuzetno je teško u današnjoj eri globalizma, instant kultura i svega što se neverovatnom brzinom odvija i dešava očuvati nacionalni identitet – ukazao je on za „Vesti“.
Naglasio je da treba očuvati našu nematerijalnu kulturnu baštinu, dodajući da je srpski jezik ono najvrednije što Srbi imaju što je temelj naše kulture.
– U sistemu dopunskih škola u Nemačkoj radi bezmalo 60 odsto od ukupnog broja nastavnika dopunske nastave srpskog jezika koju naša država organizuje uz pomoć dipomatsko-konzularne mreže u svetu. Ovde je taj broj učenika u redovnim okolnostima nešto veći od 1.500. Kada to uporedite sa brojem pripadnika našeg naroda u Nemačkoj onda vidite da je ta cifra simbolična – dodao je on.
Postoji, prema njegovim rečima, ogroman potencijal, samo je potrebno naći pravi način kako prići roditeljima te naše dece, kako ih uveriti u neophodnost očuvanja srpskog jezika.
– A za nas je ne samo jedan već mnogo razloga prisutno zašto nacionalnu svest dece naših ljudi u rasejanju treba da očuvamo, a na prvom mestu učeći ih srpskom jeziku. Ovih dana će neka od naše dece u Nemačkoj koja pohađaju dopunsku nastavu, a u vreme kovida na otežavajući način, dobiti svoj prvi srpski bukvar. To je najmanje što smo mogli da učinimo ovog puta – rekao je on.
Naglasio je da će Ministarstvo i Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu nastaviti to da radi.
Selaković je kazao da je dobro što deca dobijaju čitanku i bukvar, ali je važno da se to prenese i na digitalni format.
– Danas je pametni mobilni telefon nešto što postaje sastavni deo života sve više. Treba da nađemo način kako da priđemo i budemo prisutni tokom celog dana kod te dece. Digitalizacija je nešto na čemu moramo da poradimo i u ovoj oblasti – naglasio je on.
Ambasadorka Srbije u Nemačkoj Snežana Janković istakla je da je ministar Selaković čovek kojem su važni problemi dijaspore, koji radi na jačanju položaja dijaspore i ideji da se matica poveže što tešnje sa dijasporom.
– Ovo je samo simboličan susret zbog pandemije. Ministar nije želeo da izostavi ovaj segment vezan uza dijasporu i pored gustog rasporeda. Ovog puta smo hteli našim najmlađima koji neguju veze sa maticom, koje treba da podstaknemo da je još više učrvste, posvetimo vreme. Na poklon su donete knjige, jedan deo, a mnogo veći paket će doći naknadno – objasnila je ona.
Jedna od nastavnica Marija Aleksić rekla je za „Vesti“ da će donirani udžbenici u velikoj meri značiti, pre svega, nastavnicima u Nemačkoj koji predaju u srpskim dopunskim školama, ali i roditeljima kojima će pomoći da rade domaće zadatke sa decom.
– Za sada se odvija onlajn nastava, ali ja se nadam da ćemo uskoro krenuti i sa radom u učionicama, tako da će u znatnoj meri biti olakšan naš rad. Zato će nam ovi udžbenici biti od velike koristi – rekla je Aleksić.
Ona je navela da u Berlinu 150 učenika ukupno pohađa dopunsku nastavu na srpskom jeziku, a pored nje, đacima predaje i njena koleginica Mirjana Stefanović.
U celoj Nemačkoj, u neintegrisanoj nastavi, oko 1.740 učenika pohađa nastavu u srpskim dopunskim školama.
Aleksić je istakla i da će Ambasada Srbije u Berlinu predložiti Ministarstvu prosvete Srbije, da se otvori jedno onlajn odeljenje, kako bi se i đacima iz udaljenih gradova, poput Magdeburga, Lajpciga i drugih, olakšala nastava.
– Da i oni prisustvuju onlajn nastavi i na taj način usvajaju znanje iz srpske dopunske škole – kaže ova nastavnica.
Selaković u Bundestagu: Posvećeni dijalogu sa Prištinom, problem nedostatak poverenja
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković započeo je u sredu zvaničnu posetu Berlinu obraćanjem Odboru za EU nemačkog Bundestaga, gde je poručio da Srbija, čiji je spoljnopolitički prioritet punopravno članstvo u EU, ostaje posvećena dijalogu sa Prištinom, pod okriljem Unije, ali je ukazao na to da je nedostatak poverenja značajan problem u ovom procesu.
Selaković je rekao da je pitanje KiM, tema od najvećeg značaja, ne samo za Srbiju već i za očuvanje mira i stabilnosti čitavog regiona.
– Uveren sam da je, samim tim, ovo pitanje važno i za Nemačku, jer smo bili svedoci da je svaka nestabilnost na Balkanu na kraju imala uticaja i na nemačko društvo. To je pitanje iznalaženja trajnog i održivog rešenja za pitanje Kosova i Metohije – rekao je Selaković.
Istakao je da Srbija podržava proces koji predvodi EU, ali je svesna uloge i država članica, pre svega Nemačke, u ovom procesu.
– Zato nam je potrebno vaše razumevanje i podrška. Srbija ostaje posvećena dijalogu između Beograda i Prištine posredstvom EU – podvukao je Selaković.
Selaković je napomenuo da je u tom procesu problem nedostatak poverenja, te da Srbija insistira da ono što se u okviru dijaloga sa Prištinom dogovori – mora striktno i bez izuzetka biti i sprovedeno, podsećajući da je Beograd do sada učinio mnogo, dok 2.874 dana Priština odbija da primeni deo koji se tiče osnivanja Zajednice srpskih opština.
– To je obaveza Prištine na čijoj implementaciji će naša strana insistirati, pre svega jer želimo bolji i bezbedniji život za Srbe na prostoru KiM – poručio je Selaković.
On je istakao da Srbija nastoji da očuva i svoje, pravoslavno kulturno nasleđe na prostoru KiM, koje je od nemerljivog značaja za čitavo hrišćanstvo.
– Zato nas zabrinjavaju i sve brojnije aktivnosti koje sinhronizovano i otvoreno sprovode vlasti u Prištini i Tirani na realizaciji ideje o ‘velikoj Albaniji’, što je pretnja ne samo za Srbiju, već i za stabilnost čitavog regiona – upozorio je šef srpske diplomatije i dodao da Beograd zato očekuje snažno i nedvosmisleno delovanje partnera na suzbijanju takvih ambicija.
– Neophodno je da svi zajedno shvatimo ozbiljnost i dugoročnost pretnje kojoj je naš region izložen od strane promotera projekta „velike Albanije“ – naglasio je Selaković.
Naveo da je Beograd spreman da nastavi dijalog sa Prištinom u dobroj veri, a da rezultat dijaloga treba da bude kompromisno, održivo rešenje, prihvatljivo za obe strane i u interesu svih – i Srba i Albanaca.
– Ipak, to ne može da podrazumeva da Srbija u ovom procesu izgubi sve i da se saglasi sa potpunim zanemarivanjem svojih državnih interesa – rekao je Selaković.
Selaković je istakao da Srbija veoma ceni podršku koju Nemačka u kontinuitetu pruža politici proširenja EU i značaj koji ona pridaje regionu Zapadnog Balkana, i razume princip „strogo, ali pošteno“, kojeg se nemačka pridržava.
Na pitanja mnogih zbog čega Srbija želi da postane članica EU, u vremenu kada i sama Unija prolazi kroz period različitih kriza, odgovor je, kaže, u tome što Srbija vrednosno pripada toj grupi zemalja i evropskoj zajednici naroda.
Selaković je ukazao i da je EU privredni i ekonomski partner Srbije broj jedan, jer najviše izvozimo u EU, a još više uvozimo iz nje, najviše investicija dolazi iz EU, veliki broj studenata školujemo u EU…
– Zato je naš stav jasan, želimo punopravni članstvo u Uniji i potrebna nam je vaša pomoć kako bismo okončali i ubrzali proces pristupanja – naglasio je Selaković.
Dodao je da je Srbija na evropskom i zbog transformacione moći pregovaračkog procesa pristupanja, jer želi da omogući bolji život za građane.
Selaković je izneo ekonomske uspehe vlade, ističući da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, kada bude objavljen prvi kvartalni pregled za ovu godinu.
Takav je rezultat, dodaje, ostvaren zahvaljujući brzom otvaranju naše privrede posle prvog talasa pandemije, kao i reformskim merama koje je preduzela Vlada Srbije od 2014. godine.
Srbija je, podvukao je Selaković, spona i važan deo koridora između Zapadne Evrope i Istanbula, te je s tim u vezi podsetio da je završena prva deonica auto-puta od Sofije do granice sa Srbijom, a da bi deo koji nedostaje sa bugarske strane, trebalo da bude izgrađen do kraja ove godine.
Kada je reč o vladavini prava, Selaković je naglasio da je Srbija prethodnih godina učinila mnogo, navodeći usvajanje predloga ustavnih amandmana, koji je prosleđen parlamentu na dalju proceduru, što je deo procesa ustavnih promena na koje se naša zemlja obavezala u procesu pristupanja EU.
Selaković je istakao da je od predstavnika Bundestaga čuo pohvalne reči za rezultate srpske ekonomske politike, naročito, kako je rekao, od vremena od kada je Aleksandar Vučić postao premijer, do danas.
– Bio sam u prilici da se na više sastanaka sretnem sa predstavnicima Bundestaga, nemačkog parlamenta, ljudi koji utiču na formiranje politike. Ljudi čija je uloga važna kada je u pitanju evropski put Srbije, ali i sa predstvanicima nemačke privrede, onih čije su kompanije i kapital uloženi u Srbiji i zahvaljujući kojima se danas u Srbiji broj zapsolenih u nemačkim komanijama broji desetina hiljada – rekao je Selaković.
Preneo je da je mogao da čuje i dosta toga što je za nas važno, da znamo kako da radimo u narednom periodu, šta je to što nam se zamera kao propust, na šta treba da obratimo pažnju.
Naveo da se razgovaralo i o evropskom putu Srbije i o nekim „sumnjičavostima“ koje su postojale na tom planu.
„Nakon tog sastanka mogu reći da su utiscti bili pozitivni i da je kod onih koji su sumnjali, sumnja nestala“, naglasio je Selaković.
Ovakvih sastanaka, ukazuje, mora biti više.
Od predsednika Odbora za EU Bundestaga Gintera Krihbauma dobio je poziv da se na mesečnom nivou organizuju ovakvi sastanci, odnosno da se održi direktna komunikacija sa ljudima koji mogu da utiču na politike jedne velike zemlje, poput Nemačke, koja je vodeća zemlja u EU.
Kada je reč o sastanku sa privrednicima, Selaković kaže da i dalje postoji interesovanje kada je u pitanju Srbija, kao jedna od najprivlačinijih investicionih destinacija.
Istakao je da je 2014. godine u nemačkim preduzećima u Srbiji bilo zaposleno 17.000 ljudi, a danas 67.000. Cilj je, kaže, da dođemo do magičnog broja od 100.000.
Selaković je preneo da ima i konkretnih stvari koje se savetuju, nekada i zameraju i gde moramo pokazati više rada, tako na primer u vladavini prava.
