Srbija u ovu godinu ulazi ojačana, ali će je i dalje čekati izazovi po pitanju Kosova i Metohije, a osećaće i posledice rata u Ukrajini, kao i većina zemalja u Evropi, rekao je danas za Tanjug politički analitičar Zoran Milivojević.
– Mnogo stvari ne zavisi od nas. U Evropi imamo ozbiljan rat koji proizvodi posledice koje dotiču čak i one najstabilnije zemlje. Nas očekuje teška godina u kojoj bi trebalo da se nadamo završetku rata ili bar početku raspleta. Ovim ratom je potvrđeno da je svet podeljen, multipolaran i ovaj rat je definitivan ulazak u novi svetski poredak. Taj razvoj na globalnom planu ni nas ne može obići – rekao Milivojević.
Dodaje da će u narednom periodu biti i pritisaka da se reši pitanje KiM, ali i pitanje BiH gde Srbija ima državne i nacionalne interese.
– Srbija u narednu godinu ulazi ojačana, ali i sa većim kapacitetom rizika i opasnosti – ocenjuje on.
Kada je reč o pridruživanju EU, Milivojević smatra da je Srbija otišla korak napred i da ima sve pretpostavke da se taj napredak verifikuje.
– Stabilnost Srbije koja je postignuta je važna, da može da se bori za svoje nacionalne i državne interese. Da nije te stabilnosti, Srbija ništa ne bi tako uspešno uradila, a mi smo završili perthodnu godinu sa jačanjem pozicije – istakao je on.
Dodaje da je 2022. bila teška godina za Srbiju.
– Imali smo najgoru godinu imajući u vidu politiku Prištine zboge koje smo bili prinuđeni da vodimo dvostruku borbu – protiv eskalacija i za mir, ali i borbu protiv onih koji tu politiku podržavaju i da njih uverimo da to ne može da prođe, da se bez Srbije ne može, da sve drugo vodi u haos i nekontrolisanu eskalaciju ne samo na KiM, već i u širem regionu – naglašava Milivojević.
Bez ekonomski i politički stabilne Srbije sa pojačanim međunarodnim položajem, kaže on, ne bi moglo da bude ni uspešnog sprečavanja eskalacije situacije na KiM.
– Ta uspešna bitka će se nastaviti, čekaju nas verovatno ozbiljni izazovi u narednom periodu, ali je pozicija Srbije verifikovana kao nekoga ko ima svoje interese i snagu – smatra Milivojević.
Osvrćući se na referendum o promeni Ustava u oblasti pravosuđa, Milivojević ocenjuje da je to bio događaj od izuzetne važnosti, a kome nije poklonjena odgovarajuća pažnja.
– To je potvrda demokratskog političkog sistema koji je na snazi u Srbiji i potvrda da idemo u pravcu koji nalaže njegovu dalju dogradnju, verifikacija tri grane vlasti i nezavisnost pravosuđa. To je naša starateška obaveza kada je reč o unutrašnjoj politici, jer idemo ka tome da nadogradimo politički sistem – objašnjava.
Navodi da se druga važna stvar tiče pretpristupnih pegovora EU.
– To je značajan pomak za poglavlje 23. I sve bi bilo u redu i verovatno bi to bilo verifikovano otvaranjem novih klastera da nije bilo ukrajinskog sukoba, jer je težište EU preneseno na usklađivanje spoljne politike i uvođenje sankcija Rusiji. To je postao kriterijum koji nije zacrtan u našem pregovaračkom okviru kao naša obaveza, ali zbog geopolitičkih razloga stavljen je na prvo mesto što je onemogućilo da Srbija ostvari veliki napredak – navodi Milivojević i ističe da ne bi trebalo zanemariti činjenicu da je Srbija što se tiče onoga što su njene obaveze učinila korak napred.
Dodaje da je posebna stvar što se težište pomerilo zbog geopolitičkih odnosa naglašavajući da to nema veze sa Srbijom.
– Mi smo ojačali naš politički i demokratski sistem i najbolja potvrda toga su izbori koji su usledili, a koji su protekli u mirnom tonu sa velikom izlaznošću, više od 50 odsto i sa verifikacijom jedne politike koja je vođena do tada što je znak da je država stabilna – rekao je on.
U ovoj sada situaciji, kada smo opterećeni ratom u Ukrajini, nismo svesni i ne vidimo uspehe koji su, kako kaže, napravljeni, a to je pre svega stabilnost na unutrašnjem planu i razvoj, ono što nam je verifikovano od svih, kao i veliki uspon na ekonomskom planu.
– Tako da je Srbija ne samo u geografskom, kao najveća država na Balkanu, nego i ekonomskom i političkom smislu postala vodeća država u regionu – smatra Milivojević.
Dodaje da samim tim nije slučajna ni verifikacija „Otvorenog Balkana“ kao inicijative koja je iz Srbije potekla i koju niko nije mogao da ospori.
– To se potvrdilo i u Beogradu u septembru, ali i potvrdom onih na Zapadu koji mnogo ne mare za nas, od Amerike pa redom. Niko nije mogao da ospori da ta inicijativa daje rezultata – smatra Milivojević i dodaje da je ta vrsta povezivanja veoma važna u situaciji kada je politika proširenja EU u zastoju.
