Milica Jurić, rođena Mihić na obeležavanju godišnjice Oluje u Krušedolu prisetila se danas kako je 28. avgusta 1991. imala pet godina i kad su joj ubili strica pitala je – zašto.
– Odgovorili su mi da stric više neće doći. Iste noći brat, sestra i ja, sa babom i dedom krećemo na put. Mama i tata su ostali da čuvaju kuću. Sa nepunih pet godina nije mi bilo jasno zašto odlazimo – počela je svoje obraćanje ispred manastira Krušedol.
Četvrtog avgusta 1995. Milica je imala nepunih devet godina i kaže tada je već razumela šta se dešava.
– Na televiziji sam gledala beskrajno dugu kolonu, selo je uništeno, sve je spaljeno, nema više kuće, našeg sela i Krajine, sve je nestalo u toj noći. Deda Milan je tu noć osedeo. Tražili smo pogledom oca i majku. Majka je bila u koloni u traktorskoj prikolici, a otac je ostao da brani selo – pričala je Milica, naglasivši da je dete Krajišinka, Ličanka i da je ponosna na to.
Otac joj je, kaže, bio mobilisan u Vojsku Republike Srpske Krajine, majka je četiri godine svake noći odlazila u krevet sa bombom ispod jastuka, jer joj je otac rekao „ako dođu, spasi se“.
Kaže da je prerano odrasla i saznala šta znači biti proteran, bez ognjišta, odrastala je bez roditelja.
– U Srbiji smo našli novi dom, sigurnost i slobodu, njoj darujemo potomke, moju Liku nikad neću zaboraviti, a mojoj Srbiji hvala za sve što mi je dala – rekla je Milica.
