Siniša Mihajlović je imao težak životni put u kojem je prebrodio mnoge teške situacije. Poslednja od njih bila je i najteža, kada se borio protiv leukemije, protiv koje se hrabro uhvatio u koštac i pobedio!
Pre toga je Siniša preživeo tešku situaciju u mladosti, kada je zbog rata u Hrvatskoj ostao bez rodne kuće, koju mu je posle Oluje spalio najbolji drugi iz detinjstva, Stipe.
Mihajlović je u svojoj autobiografiji opisao kako je izgledao susret sa Stipom 5 godina kasnije u Zagrebu, kada je reprezentacija Jugoslavije igrala protiv Hrvatske.
Sinišin nekadašnji prijatelj, koga je smatrao bratom, molio je za oproštaj. I dobio ga je, jer je Miha pokazao i tada kakva je ljudska gromada, spremna da oprosti i najteže zločine.
– Pod mojim pritiskom, roditelji su spakovali najnužnije stvari i doselili se u Beograd. Priključio nam se i brat Dražen. Posle je do nas stigla vest da je naša kuća u Borovu minirana i da je neko ispalio metak u moju sliku na zidu. U tom groznom činu bilo je određene simbolike, poruka je bila više nego jasna. Ko je mogao da baci bombu na našu kuću? Ko je i zašto pucao u moju i Draženovu sliku?
– Ta pitanja su me proganjala dok napokon nisam saznao istinu. To je učinio Stipe, jedan od mojih najboljih drugova iz detinjstva, kojeg sam doživljavao kao brata. Videli smo se 2000. godine u Zagrebu. Došao je u hotel i pitao me da li sve znam. Priznao mi je da je zapalio kuću, ali i spasao moje roditelje. Oprostio sam mu – piše u knjizi „Božija levica“ koju je 2012. napisao Miroslav Gavrilović.
