Niska stopa nezaposlenosti u Australiji se nastavlja, ali analitičari smatraju da za to nije isključivo odgovoran prekid migracije.
Kombinacija zatvorenih granica tokom pandemije kovida, ogromnih fiskalnih stimulansa i “labava“ monetarna politika uticali su na ovakav rezultat.
Zato analitičari i sugerišu da oporavak nivoa migracije, kojem smo svedoci, verovatno neće dovesti do povećanja stope nezaposlenosti.
Prema zvaničnim podacima, koji su objavljeni krajem nedelje, pokazuju da je stopa nezaposlenosti u maju ostala na 3,9 %, što je ujedno najniži nivo na kojem je stopa bila od maja 1974. godine.
Pitanje koje ostaje, a na koje nije jednostavno dati odgovor, jeste u kojoj meri je pad neto migracije tokom pandemije negativno uticao na nivo nezaposlenosti.
Prema profesoru Robertu Bruningu, direktoru Instituta za politiku poreza i transfera na Krafod školi za javne politike ANU, pad migracije je svakako faktor koji je tome doprineo.
– Migracija je svakako igrala ulogu u stopi nezaposlenosti, tako da imamo mnogo manje radnika koji dolaze u Australiju. Stotine hiljada manje ljudi dolazi, što su prilično velike brojke, tako da je to stvorilo značajan nedostatak radne snage u različitim delovima privrede – istakao je Bruning.
Inače, stopa nezaposlenosti je u stalnom padu, sa pandemijskog maksimuma od 7,5 % u julu 2020, da bi prvi put dostigla četiri odsto u februaru ove godine.
Uporedo s ovim padom nezaposlenosti, neto migracija se preokrenula u Australiji, tako da je 89.900 ljudi više otišlo iz zemlje, nego što ih je stiglo 2020/21. zbog zatvaranja međunarodne granice.
To je dovelo do toga da je hiljade potencijalnih radnika, migranata, sprečeno da se pridruži radnoj snazi Australije.
Osim toga, profesor Bruning smatra da se pad nezaposlenosti ne može u potpunosti objasniti promenama u programu migracije, smatrajući da je njegov uticaj na stopu nezaposlenosti možda manji od polovine.
Naime, kada je kovid pogodio zemlju, neki ljudi su bili voljni da obavljaju poslove, koje su ranije radili migranti, s tim da je ovaj broj je bio mali u ukupnom udelu radne snage i fokusiran na specifične sektore, poput ugostiteljstva.
Istorijski obim fiskalnog podsticaja australijske vlade i istorijski niske kamatne stope Banke državnih rezervi su takođe, imali veliki uticaj na tržište rada.
Ekonomista, Brendan Kouts sa Instituta Gretan smatra da je zatvaranje australijskih granica imalo relativno skroman uticaj na stopu nezaposlenosti.
– Uticaj zatvaranja granica na stopu nezaposlenosti je mali, u odnosu na razmere makroekonomskih podsticaja tokom recesije kovida – istkao je Kouts.
On ističe da je uticaj ekonomskih uslova dao podsticaj u potražnji za radnom snagom, koja je otprilike sedam do osam puta veća nego što je bila pre zatvaranja granica.
Analitičarka za migracije s Univerziteta u Sidneju, profesorka Ana Baučer, kaže da veći broj migranata ne znači nužno i veću konkurenciju za lokalna radna mesta.
– Da li će se nezaposlenost ponovo povećati ako povećamo migraciju? Ne, ne mislim da je to nužno konačan zaključak. Ali, to ne znači da neće biti nekih pomeranja – istakla je Baučer.
Migranti često popunjavaju nedostatke veština koje ne može da obezbedi domaća radna snaga i mogu da deluju kao “multiplikatori posla“ kroz svoja zaposlenja.
Baučerova je rekla da pritisak na plate i inflacija u privredi takođe, deluju kao podsticaj za ljude da se zaposle.
– Postoje načini na koje bi vlada mogla da izbegne konkurenciju s domaćom radnom snagom i nadam se da će se izbeći ovaj, pomalo, ksenofobični argument da je najbolji način da se nezaposlenost zadrži na niskom nivou zaustavljanje migracije – naglasila je ona.
Statistika
Od totalnog zastoja migracije, program pokazuje znake oporavka i predviđa se da će ove finansijske godine dostići 41.000 ljudi.
Broj dolazaka u Australiju se povećava svakog meseca, tako da je u maju ove godine zabeleženo 650.000 dolazaka. Međutim, cifra je i dalje znatno manja u odnosu na oko dva miliona ljudi koji su dolazili svakog meseca pre pandemije.
Podstiču nova radna mesta
– Kako se migranti vraćaju, oni će ublažiti neke od nedostataka radne snage koji su poslednjih meseci primetni u ugostiteljstvu i poljoprivredi. Ali, ne očekujem da će to imati veliki uticaj na plate ili zaposlenost u celini za Ozije – objasnio je ekonomista Brendan Kouts i dodao da migranti povećavaju potražnju za radnom snagom i ponudu rada.
