Bivši hrvatski predsednik Stjepan Mesić u intervju za Kosovo Onlajn navodi da se nada da će pobeda Bajdena na američkim izborima uticati na dijalog između Srbije i Kosova, da veruje da dve strane ne samo da mogu, nego i moraju da dođu do zajedničkog rešenja, kao i da međusobno priznanje nije nužno kao prvi korak u dogovoru Beograda i Prištine.
Na kakav kompromis bi po Vama bila spremna srpska vlada, odnosno kosovska, i šta bi to trebalo ponuditi i jednim i drugima kako bi pristali na dogovor? Da li konačan dogovor podrazumeva međusobno priznanje i da li je bez njega moguće postići dogovor?
– Suprotno mnogima, ja smatram da međusobno priznanje nije nužno kao prvi korak u dogovoru Beograda i Prištine. Nije toliko bitna forma, bitan je sadržaj. Do priznanja može doći u nekoj kasnijoj fazi. Najpre treba postepeno normalizovati odnose, i to u svim oblastima. Svojevremeno sam i javno zagovarao primenu modela sličnog onome po kojem su normalizaciju odnosa počele dve nemačke države. Bez međusobnog priznanja, bez razmene ambasadora, ali s otvaranjem Kancelarije za vezu i razmenom poseta, sve do najvišeg nivoa. Za svaki uspešan dogovor potrebna je spremnost na kompromis obe strane.
Da li će izbori u SAD i pobeda Bajdena uticati na dinamiku pregovara?
– Nadam se da hoće. Bajden dobro poznaje i Evropu, i region. Zbog njegovih jasnih stanovišta u vreme ratova na području bivše Jugoslavije neki ga danas prozivaju, prikazuju kao srbomrsca i tome slično. Mislim da to nije mudro, a nije ni tačno.
Zemlje Zapadnog Balkana teže ulasku u EU, ali teško je prognozirati kada bi te države mogle da uđu u Uniju. Vaš komentar kada bi se novi talas prijema u EU mogao očekivati?
– Nikad nisam bio pristalica talasa ulaska, dakle zajedničkog ulaska grupa zemalja u EU. Mislim da je svaka zemlja-kandidat dužna da ispuni kriterijume i standarde koji se traže za ulazak u Uniju. Nije stvar u tome da se Uniji obeća sve što ona traži, a nakon ulaska se nastavi po starom. Politika varanja ne prolazi, barem više ne. Bilo je neko vreme kada se zaista tako moglo i ima zemalja članica koje do dana današnjeg nisu ispunile sve što su obećale, ali ta su vremena prošla.
Hrvatska vlada je predložila Saboru da pošalje dodatne trupe na Kosovo. Kako gledate na to?
– Ako u mirovnoj misiji na Kosovu postoji potreba za dodatnim vojnicima iz Hrvatske, ne vidim zašto Hrvatska toj potrebi ne bi udovoljila. Mirovna misija nikad nije uperena ni protiv koga i niko ne bi trebalo da je doživljava kao neprijateljsku. Njena svrha, kao što i samo ime kaže, jeste da održi i sačuva mir. Učešće pripadnika hrvatskih Oružanih snaga u mirovnoj misiji NATO na Kosovu nesumnjivo je naš doprinos stabilizaciji prilika u regionu.
