Deo Meseca oko kojeg se vodi međunarodna trka, zbog onoga što se možda nalazi u ledu na njegovoj površini, mogao bi biti problematičniji i opasniji nego što se prvobitno mislilo.
Interesovanje za južni pol Meseca poraslo je posle uspešnog sletanja indijske misije Chandrayaan-3 na njega krajem prošle godine. Posebno, jer samo nekoliko dana ranije to nije uspela ruska Luna-25.
I NASA je izabrala to područje kao mesto sletanja za misiju Artemis III, koja bi mogla da označi povratak astronauta na Zemljin prirodni satelit već 2026. godine. Takođe, ne sme se isključiti ni Kina koja ima planove za postavljanje naselja na taj deo Meeseca.
I dok sve to zvuči sjajno u teoriji, u praksi bi moglo biti drugačije.
Studija koju finansira NASA pokazuje da kako se jezgro Meseca postepeno hladi i smanjuje, a njegova površina se naborava poput grožđa koje se suši, stvarajući na taj način potrese koji traju satima, a zbog čega se stvaraju klizišta. To potencijalno predstavlja pretnju budućim naseljenicima i opremi koja se tamo doprema.
– Mi ovo ne govorimo da bismo bilo koga uplašili i svakako ne da bi obeshrabrili dalja istraživanja tog dela južnog pola Meseca, već da bismo upozorili da to nije tako benigno mesto na kojem se ništa ne dešava – rekao je za CNN vodeći autor studije Tomas Voters, naučnik emeritus u američkom Centru za zemaljske i planetarne studije Nacionalnog muzeja vazduhoplovstva i svemirskog muzeja.
Mesec se smanjio za 45 metara u obimu tokom poslednjih nekoliko miliona godina, što nije mnogo da bi izazvalo bilo kakve probleme na Zemlji.
Na lunarnoj površini, međutim, priča je drugačija. Uprkos tome šta njegov izgled sugeriše, Mesec je još vruć u unutrašnjosti, što ga čini seizmički aktivnim.
– Postoji spoljno jezgro koje se topi i hladi. Dok se hladi, Mesec se smanjuje, unutrašnji se volumen menja i kora se mora prilagoditi toj promeni – objasnio je Voters.
Budući da je površina Meseca krhka, ovo povlačenje izaziva pukotine, kako ih nazivaju geolozi.
– Mesec se smatra geološki mrtvim objektom na kojem se ništa nije dogodilo milijardama godina, ali to je daleko od istine. Ove pukotine su vrlo mlade i nešto se na Mesecu konstantno događa. Odatle i nova klizišta – istakao je Voters.
Najveći problem su potresi. Najjači zabeležen zemljotres imao je jačinu ekvivalentnu magnitudi 5.0. Na Zemlji bi se to smatralo umerenim, ali manja gravitacija Meseca čini ga jačim. Zbog izostanka gravitacije, čak i malo podrhtavanje tla srušilo bi čoveka na zemlju.
– Ti potresi mogli bi zaista biti problem za buduće misije sa ljudskim posadama – rekao je Josio Nakamura, profesor emeritus geofizike na Univerzitetu u Teksasu u Ostinu, član grupe istraživača koji su prvi pogledali podatke prikupljene sa seizmičkih stanica Apolo.
Međutim, Nakamura, koji nije bio uključen u studiju, ne slaže se oko uzroka potresa i kaže da podaci Apola pokazuju da fenomeni nastaju desetinama kilometara ispod površine.
Bez obzira na uzrok, potencijalna opasnost koju potresi na Mesecu predstavljaju astronautima, biće ograničena činjenicom da će bar, u bliskoj budućnosti, ljudi biti na Mesecu kratko vreme, najviše nekoliko dana, smatra Alenu Haskeru, istraživač i profesor geofizike na Kalifornijskom institutu za tehnologiju, koji takođe nije bio uključen u studiju.
