Melburn je grad s najdužom i najtežom izolacijom stanovništva u svetu otkako je počela globalna borba protiv korone. Zahvaljujući 11 nedelja dugom ograničenju kretanja, a zatim i skoro osam nedelja dugom policijskom času, glavni grad Viktorije poneo je nezahvalnu titulu.
Australija se prema istraživanju Oksford Univerziteta, zbog 4. stepena karantina u Melburnu, našla u grupi zemalja koje su uvele najstrože karantinske mere, zajedno sa Čileom, Eritrejom, Argentinom, Bolivijom, Omanom i Azerbejdžanom. Tako Australija ima indeks 75, a Čile 83,8 na skali gde indeks 90+ označava najstrože mere.
Sistem rejtinga, koji je razvio Univerzitet u Oksfordu, upoređuje strogost mera ograničenja širom sveta, kao odgovor na pandemiju, u odnosu na broj obolelih. Ovaj rejting pokazuje da su ograničenja u Čileu među najstrožim. Indeks prati mere kao što su zatvaranje škola i radnih mesta, policijski čas i ograničenja putovanja.
Čileanski plan je omogućio različite nivoe dozvoljenih aktivnosti u svakom koraku, ali omogućava različitim okruzima da se kreću napred ili unazad, u zavisnosti od lokalnih uslova.
Međutim, ni tako oštre restrikcije nisu dale rezultat. Čile, sa 18,73 miliona stanovnika, do danas je imao blizu 450.000 slučajeva, a preko 12.000 ljudi je umrlo.
Ni druge države koje su imale ili imaju stroge mere nemaju uspeha. Bolivija sa 11,35 miliona stanovnika, zabeležila je preko 130.000 slučajeva i nešto preko 7.700 umrlih. Azerbejdžan sa skoro 10 miliona stanovnika ima blizu 40.000 slučajeva i 578 umrlih. Oman ima preko 94.000 slučajeva, i 865 umrlih, a svega 4,8 miliona stanovnika.
Država s daleko većim brojem stanovnika od Viktorije, Argentina, koja ima 44,5 miliona stanovnika ima isti indeks strogih mera kao i Čile i Australija. Međutim, to i ne čudi kada se vide njene brojke. U Argentini je zabeleženo preko 650.000 slučajeva (oko 1,4 odsto) i blizu 14.000 umrlih.
Imajući u vidu stepen strogih mera, za očekivati bi bilo da Melburn ima preko 100.000 slučajeva, u kom slučaju bi ovako restriktivne mere imale jako opravdanje. Međutim, u Melburnu je do sada registrovano tek nešto više od 20.000 slučajeva ili 0,4 odsto populacije.
Stanovnike Melburna dodatno frustrira činjenica da premijer Danijel Endrjuz, sudeći prema njegovim konferencijama za novinare, ne planira dodatno rasterećenje mera, iako se brojke vrtoglavo spuštaju na niže.
Već dugo se polemiše, ali je malo verovatno da iako broj slučajeva iz dana u dan rapidno pada da će premijer Endrjuz ukinuti policijski sat. Ujedno se postavlja pitanja koliko dugo će opstati pojedine nelogičnosti u planiranom rasterećenju mera.
Jedna od njih je, na primer, početak rada otvorenih bazena i lični treninzi sa do dve osobe po treneru, a pri tome je zabranjeno kretanje građanima izvan kruga od pet kilometara. Takođe, maske su i dalje obavezne u javnosti, a i dalje neće biti dozvoljeno da dve osobe iz istog domaćinstva idu zajedno u nabavku namirnica.
Premijer Endrjuz sa stavkama plana izlazi u javnost u nedelju, 27. septembra.
Ublažavanje mera posle 28. septembra
Drugi korak rasterećenja restriktivnih mera u Melburnu treba da stupi na snagu 28. septembra, kada je planirano produženje vremena dozvoljenog za vežbanje i rekreaciju sa jedan na dva sata, javno okupljanje do pet ljudi iz dva domaćinstva, obdaništa prvi razredi škola počinju s radom. Dozvoliće se i religijska okupljanja na otvorenom do pet ljudi i jedno svešteno lice.
