Kako je izgledala i šta je jela najveća ajkula koja je ikada živela, ali i da li postoji šansa da megalodon još uvek pliva skriven u morskim dubinama?
Kao jedan od najvećih predatora koji je ikada živeo, megalodon raspiruje ljudsku maštu – i to sa dobrim razlogom. Da li je ovaj predator bio samo veća i jača velika bela ajkula, i da li još uvek vreba u mračnim dubinama okeana?
Ema Bernard, koja radi kao kustos Prirodnjačkom muzeju u Južnom Kensingtonu na odeljenju za fosile riba i ajkula, pomaže da se činjenice odvoje od fikcije.
Najveća ajkula na svetu
Najraniji fosili megalodona (Otodus megalodon, ranije poznat kao Carcharodon ili Carcharocles megalodon) datiraju od pre 20 miliona godina. Sledećih 13 miliona godina od tad ogromna ajkula je dominirala okeanima sve dok nije izumrla pre 3,6 miliona godina.
O. megalodon nije bila samo najveća ajkula na svetu, već i jedna od najvećih riba koje su ikada postojale. Procene sugerišu da je mogla da naraste između 15 i 18 metara u dužinu, tri puta duže od najveće zabeležene velike bele ajkule.
Pošto nema kompletnog skeleta megalodona, ove brojke su zasnovane na veličini zuba životinje, koji dosežu dužinu od 18 centimetara. U stvari, reč megalodon i znači ‘veliki zub’.
Šta je jeo megalodon?
Ema objašnjava: „Sa svojim velikim oštrim zubima megalodon je jeo meso – najverovatnije kitove i velike ribe, a verovatno i druge ajkule. Kada ste tako veliki, morate da jedete mnogo hrane, tako da vam je potreban veliki plen.“
To uključuje i životinje male poput delfina i velike poput grbavih kitova.
Imamo i druge dokaze o megalodonovim navikama u ishrani u obliku fosilizovanih kostiju kitova. Neke od njih su pronađene sa tragovima ugriza megalodonovih zuba. Na nekima su se čak, u trenutku otkrivanja, još uvek nalazili odlomljeni vrhovi megalodonovih zuba utisnutih u kosti.
Mogao da proguta dve osobe odjednom
Da bi se uhvatio u koštac sa plenom velikim poput kita, megalodon je morao da bude u stanju da jako otvori usta. Procenjuje se da je njegova vilica bila široka 2,7 metara, a raspon otvora usta 3,4 metra, dovoljno velika da proguta dve odrasle osobe odjednom.
Ove čeljusti su imale 276 zuba, a studije koje su rekonstruisale snagu ugriza ajkule sugerišu da je to možda bio jedan od najmoćnijih predatora koji je ikada postojao.
Ljudi imaju silu ugriza od oko 1.317 Njutna (N), dok se predviđa da velike bele ajkule grizu silom od 18.216 N. Istraživači su procenili da je megalodon imao ugriz između 108,514 i 182,201N.
Po tome, megalodon je imao snažniji ugriz od najstrašnijeg mesojeda među dinosaurusima.
Kako je izgledao megalodon?
Većina rekonstrukcija ranije je pokazala da megalodon izgleda kao ogromna velika bela ajkula. Sada se veruje da je ovo netačno.
O.megalodon je verovatno imao mnogo kraći nos u poređenju sa velikim belim ajkulama, i ravniju, skoro zgnječenu vilicu. Kao i plava ajkula, i on je imao izuzetno dugačka prsna peraja kako bio mogao da podrži svoju težinu i veličinu.
„Mnoge rekonstrukcije prikazuju megalodona kao veću verziju velike bele ajkule jer su ljudi dugo mislili da su u srodstvu“, objašnjava Ema.
„Sada znamo da to nije slučaj, a megalodon je zapravo iz druge loze ajkula čiji je megalodon bio poslednji član.“
Najstariji definitivni predak megalodona je ajkula stara 55 miliona godina poznata kao Otodus oblikuus, koja je mogla da naraste do oko 10 metara dužine. Ali smatra se da se evoluciona istorija ove ajkule proteže do Cretalamna appendiculata, stara 105 miliona godina – što čini lozu megalodona starom preko 100 miliona godina.
„Kako smo pronalazili sve više i više fosila, shvatali smo da je predak velike bele ajkule živeo uz megalodona. Neki naučnici misle da su možda čak i bili konkurencija jedni drugima“, kaže Ema.
Kosmopolitska ajkula
Megalodon je živeo na toplim tropskim i suptropskim lokacijama širom sveta. Vrsta je bila toliko rasprostranjena da su zubi megalodona pronađeni na svim kontinentima osim na Antarktiku.
„Zubi ovih ajkula mogu se prnaći na istočnoj obali Severne Amerike, duž obala i na dnu slanih potoka i reka Severne Karoline, Južne Karoline i Floride“, objašnjava Ema.
„Oni su takođe prilično česti kod obala Maroka i delova Australije. Čak se mogu naći u Velikoj Britaniji – iako veoma retko“, kaže Ema.
Zašto su megalodonovi zubi tako čest pronalazak?
Skoro sve fosilni ostatke megalodona čine zubi.
Ajkulama zubi neprestano rastu tokom celog života. U zavisnosti od toga šta jedu, ajkule gube par zuba tokom jedne do dve nedelje. Ajkule zamene do 40.000 zuba tokom svog života. To znači da zubi ajkule neprestano padaju na dno okeana, i fosilizuju se.
Zubi su takođe najtvrđi deo skeleta ajkule. Dok su naše kosti obložene mineralnim kalcijum fosfatom, skeleti ajkula su u potpunosti napravljeni od mekše hrskavice kakvu imaju nos i uši.
Dakle, dok se robusniji zubi relativno lako fosiliziraju, meko tkivo će biti sačuvano samo u vrlo posebnim okolnostima.
Međutim, pronađeni su i fosilizovani pršljenovi megalodona veličine prosečnog tanjira za jelo.
„U Peruu je pronađen i fosil megalodona koji čine kosti glave i zubi i mali niz pršljenova“, kaže Ema.
Kako je megalodon izumro
Znamo da je megalodon izumro do kraja pliocena (pre 2,6 miliona godina), kada je planeta ušla u fazu globalnog hlađenja. Ne zna se tačno kada je poslednji megalodon umro, ali novi dokazi sugerišu da je to bilo pre najmanje 3,6 miliona godina.
Naučnici smatraju da je do trećine svih velikih morskih životinja, uključujući 43% kornjača i 35% morskih ptica, izumrlo kako su se temperature hladile i broj organizama u osnovi lanca ishrane opao, što je imalo efekat i na predatore na vrhu lanca.
Zahlađenje planete je možda doprinelo izumiranju megalodona na više načina.
Kako su odrasle ajkule zavisile od tropskih voda, pad temperature okeana je verovatno doveo do značajnog gubitka staništa. To je takođe moglo dovesti do toga da je plen megalodona ili izumro ili se prilagodio hladnijim vodama i preselio se tamo gde ajkule nisu mogle da ih prate.
Da li megalodon još uvek postoji?
„Ne. Definitivno nije živa“, primećuje Ema. „Da životinja velika kao megalodon još uvek živi u okeanima, znali bismo za nju.“
Na ajkulama i drugim morskim životinjama bi ostajali tragovi ugriza, a njihovi ogromni zubi bi nastavili da zasipaju dno okeana.
Kao toplovodna vrsta megalodon ne bi mogao da preživi u hladnim vodama dubokih okeana, gde bi imao veće šanse da ostane neprimećen.
