Kako Kosovo teži centralizaciji moći i obračunu sa Srbima, odnosi sa Evropskom unijom su se pogoršali, konstatuje Međunarodna krizna grupa u jesenjoj analizi Liste za praćenje 2025, u kojoj razmatra kako EU i države članice mogu podržati dijalog između Kosova i Srbije i održati kosovske institucije.
U analizi se, između ostalog, podseća na mere koje je EU uvela Kosovu, kao i na odluku SAD o suspenziji strateškog dijaloga. Navodi se i da bi prioritet EU trebalo da bude očuvanje mogućnosti sporazuma između Srbije i Kosova, uz korišćenje svih mogućih uticaja da izvrši pritisak na Kurtijevu administraciju da prestane sa pokušajima da oslabi kosovske institucije, a to, pre svega, znači održavanje dijaloga između Beograda i Prištine i činjenje svega što može da podrži ugrožene kosovske Srbe, koji su ključni za svaki budući sporazum.
„Diplomatsko hladno rame od strane SAD“
Međunarodna krizna grupa navodi da su odnosi Kosova sa EU i SAD postali sve problematičniji poslednjih godina, uz podsećanje da je EU uvela „restriktivne mere“ – smanjenje finansiranja i obustavu bilateralnih poseta – od 2023. godine, dok su SAD u septembru objavile da obustavljaju „strateški dijalog“ sa vladom premijera Albina Kurtija.
„Taj potez je bio posebno upečatljiv s obzirom na to da je Vašington istorijski bio najveći pokrovitelj zemlje, kako politički tako i finansijski. Razlozi za diplomatsko hladno rame su Kurtijevi potezi ka centralizaciji vlasti i oštar tretman njegove vlade prema etničkim Srbima koji žive na severu zemlje, koji su dugo očekivali autonomiju obećanu u prošlim sporazumima i, ako to ne bude moguće, ujedinjenje sa Srbijom. Represije nad kosovskim Srbima takođe su ometale kontinuirane bilateralne razgovore između Beograda i Prištine, koji nikada nisu normalizovali odnose niti su u potpunosti sproveli sporazume postignute tokom njihovih pregovora. Srbija, sa svoje strane, odbija da prizna Kosovo kao nezavisnu zemlju i lobira kod drugih država da uskrate ili ponište svoje priznanje“, piše u analizi.
Primećuje se i da Aljbina Kurtija i njegovu vladajuću stranku Samoopredeljenje, populistički nacionalizam, uključujući represiju nad Srbima, služi kao balast za planove za preuređenje kosovske države slabljenjem kontrola i ravnoteže i labavljenjem ustavnih garancija.
Od dolaska na vlast 2021. godine, Kurtijeva vlada je preduzela niz poteza kako bi sever, gde žive većinski Srbi, stavila pod svoju kontrolu, uključujući raspoređivanje specijalizovanih policijskih snaga.
„Srbi su pružali otpor, ponekad nasilno i uz prikrivenu podršku Beograda, što je kulminiralo sukobima između Srba i NATO-a u maju 2023. i neuspelim pokušajem krijumčarenja teškog naoružanja u septembru te godine. Od tada, kosovska vlada održava čvrstu kontrolu nad ovim područjem. Ali, ovaj pristup bi mogao biti preteča produžene međunarodne izolacije za Kosovo, ishod koji EU nastoji da izbegne otkako je počela da posreduje u dijalogu između Beograda i Prištine 2010. godine“, dodaje se.
„Teška budućnost bez podrške EU“
U osvrtu na proces dijaloga između Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, ocena je da je postao još izazovniji pod Kurtijem.
Pojašnjava se da je za EU, cilj bio postepeno poboljšanje bilateralnih odnosa, na korist građana i dovođenje kosovskih Srba pod okrilje prištinske vlade, uz očuvanje njihovih veza sa Beogradom i omogućavanje značajne autonomije. Usput, Brisel se nadao da će se „obe države pripremiti za pristupanje EU“.
Ključni problem je, smatraju u MKG, u tome što Kurti dugo zastupa potpuni reciprocitet: Kosovo će se prema Srbiji i Srbima na svojoj teritoriji odnositi baš kao što se Srbija odnosi prema Kosovu i Albancima koji žive u Srbiji.
To je privlačan predlog koji bi naizgled mogao poslužiti kao dobra osnova za sporazum. Pa ipak, on ignoriše važne razlike. Srpska manjina na Kosovu činila je oko 10 odsto stanovništva u vreme proglašenja nezavisnosti 2008. godine, iako danas čini manji udeo. Albanci u Srbiji čine oko 1 procenat stanovništva i jasnu većinu u samo jednoj opštini. Nije ni nerazumno ni nepravedno očekivati da kosovski Srbi igraju veću ustavnu ulogu nego što to čine Albanci u Srbiji. Kurtijev naglasak na reciprocitetu takođe ignoriše realnost politike moći. Kosovo želi nešto što mu samo Srbija može dati: punopravno članstvo u međunarodnoj zajednici, napominje se.
Status Kosova kao delimično priznate države – kojoj je uskraćeno članstvo u UN i koju pet država članica EU ne priznaju – može trajati godinama, ako ne i decenijama. Izazov za njegovo rukovodstvo i njegove prijatelje biće da izvuku najbolje iz te nesrećne situacije. Ali teško je videti pozitivnu budućnost za mladu zemlju bez podrške EU – podrške koja verovatno neće doći osim ako vlada Kosova ne radi na obnovi poverenja sa Srbijom, na popravljanju odnosa sa sopstvenom srpskom manjinom u zemlji i na poštovanju principa dobrog upravljanja koje EU teži da održi“, zaključuje Međunarodna krizna grupa.
