Prema najnovijem izveštaju Nacionalne komisije za veštine, Australija se suočava sa zapanjujućim nedostatkom kvalifikovanih radnika u određenim profesijama.
Broj poslova, odnosno, zanimanja koja se bore da popune otvorene pozicije skočio je sa 153 na 286, što znači da se skoro trećina svih sektora suočava s ozbiljnim manjkom radne snage.
Prioritetna lista traženih zanimanja pokazuje da su registrovane medicinske sestre, softverski inženjeri i radnici u sektoru nege najtraženiji, dok su u vrhu i menadžeri građevinarstva, radnici za brigu o deci i automehaničari.
Broj slobodnih radnih mesta porastao je za više od 40 odsto u toku ove godine do avgusta, dostigavši 309.000 slobodnih radnih mesta, navodi se u izveštaju.
Od 20 zanimanja koji zapošljavaju najveći broj radnika, više od polovine se suočava sa ozbiljnim nedostacima.
Zanimanja sa najvećim brojem slobodnih radnih mesta obuhvatila su tehničare, visoko obrazovane kadrove, rukovaoce mašinama i mehaničare, kao i radnike različitim uslužnim delatnostima u zajednicama i u brizi za određene kategorije ljudi.
Savezna vlada je saopštila da je nedostatak određenih zanimanja u Australiji drugi po veličini u OECD-u.
Uticaji pandemije
Kvartalni prosek do juna 2022. pokazuje da su registrovane medicinske sestre bile daleko najtraženije, sa 9.266 slobodnih radnih mesta.
Ovo prati širi trend među ostalim zdravstvenim radnicima, kao što su lekari opšte prakse.
Potražnja za zdravstvenim radnicima porasla je za skoro 50 odsto u 2022. godini, što je najveće povećanje od bilo koje grupe radnika.
– Čini se da je ovaj rezultat uglavnom vođen uticajima pandemije kovida – navodi se u izveštaju, gde ujedno stoji da je upravo industrija zdravstva i socijalne pomoći bila sektor gde je najveći broj ljudi promenio posao do februara 2022. (više od 12%).
Istraživanje pokazuje da je više od 20% zdravstvenih radnika, na prvoj liniji, povećalo broj neplaćenih sati na vrhuncu pandemije.
– Preko 70% zdravstvenih radnika iskusilo je umereno do značajno izgaranje na poslu – navodi se u izveštaju.
Komisija predviđa da bi stvari mogle da se pogoršaju. Kako stanovništvo zemlje stari, predviđa se velika potražnja za zdravstvenim radnicima.
Uporan nedostatak kadrova
Sledi nedostatak tehničara, radnika u trgovinama i visoko obrazovanih kadrova.
Skoro 50% radnika je nedostajalo u trgovinama i među tehničarima tokom 2022, dok je među visokoobrazovanim kadrom nedostajalo oko 40% ljudstva.
Komisija ističe da su nestašice kadrova u oba slučaja bila izrazita, sugerišući da suženo tržište rada u Australiji nije jedino objašnjenje za nedostatak kadrova.
Loša procena
Ministar za poslove i kvalifikaciju, Brendan Okonor, kaže da iako je pandemija pogoršala probleme, manjak radnika je postojao i ranije.
– Nismo uspeli da identifikujemo postojeće nedostatke i predvidimo oblasti potražnje na tržištu rada. Zapanjujući skok u navedenim zanimanjima pojačava hitnu potrebu da se uhvatimo u koštac sa problemom – istakao je Okonor.
Vlada Entonija Albanezea je ranije najavila da će obezbediti dodatnih 180.000 TAFE mesta, dakle za dodatno obrazovanje i usavršavanje bez plaćanja naknada.
Osim toga, ministar je rekao da neće isključiti niz daljih mera, uključujući oslobađanje više tercijalnih kvalifikacija, ako bude potrebno.
– Mislim da sve mora da bude na stolu kada je u pitanju snabdevanje veštinama i radnom snagom koja nam je potrebna – istakao je Okonor kritikujući migracione postavke bivše vlade, rekavši da su imali problema s pokušajima da se popune nedostaci radnika.
Albanezeova vlada je takođe najavila povećanje granice trajne migracije u Australiji za 35.000.
– Mi smo veoma atraktivna destinacija, ali postoje i druge atraktivne destinacije i mnoge zemlje koje nude stalne vize za kvalifikovane migrante, a ne samo privremene vize – naglasio je Okoner, objašnjavajući da Australija treba u narednom periodu da radi na povećanju atraktivnosti za kvalifikovane migrante.
Nova agencija za zapošljavanje
Savezna vlada je saopštila da će osnovati novu agenciju “Poslovi i kvalifikacije“ (Jobs and Skills Australia), kako bi rešila problem.
– Moramo više da ulažemo u sopstvenu radnu snagu i buduću radnu snagu, da ulažemo u TAFE (tehničko i buduće obrazovanje), u univerzitete i škole, kako bismo imali veštine neophodne da popunimo postojeće praznine, kao i buduće nedostatke radne snage koji mogu da se dese ukoliko ne vodimo računa o tome – naglasio je ministar Okonor.
