Mnogi naši ljudi su došli u Australiju s namerom da zarade pare za bolji auto, kamion, stan, kuću i da se potom vrate u rodni kraj.
Bez obzira što smo svi pomalo nostalgični i skloni ulepšavanju situacije koja je bila u starim krajevima, uvek se teško dolazilo do sredstava koji su omogućavali kupovinu pokretne, a posebno nepokretne imovine.
Svi smo skloni da kažemo kako je nekada bilo bolje, ali tu se pre svega misli da smo bili mlađi, ali kada se gleda ekonomski faktor, u našim starim krajevima nikada nije bilo lako.
Naš sagovornik je Boris Gulić, poznati sidnejski građevinski privrednik, dakle uspešan poslovni čovek, ali i veliki humanista. Čovek koji je pre nekih trideset i pet godina došao u Australiju.
Kako ste pomagali starom kraju?
– Verujem da je dužnost svakoga od nas, naravno ko može, da da svoj doprinos koliko mu to prilike dozvoljavaju kako bi se očuvale svetinje u starim krajevima. Ja sam pre 4-5 godina uložio određena sredstva i dao skromni doprinos obnovi crkava Sveti Jovan Krstitelj u Benkovcu, Sveti Arhanđel u Zapužanima i Miranjama, kao i crkvi Svetog Ilije u Kašiću.
Pomagali ste i humanitarne akcije?
– Da, često sam bio u akcijama koje su se ovde organizovale, a prvi sam dao pomoć kada je Kraljevo pogodio zemljotres. Takođe ovo leto ćemo dati svoj doprinos obnovi crkve u Raduču, u Lici.
Bili ste i sponzor naše poznate muzičke grupe „Tromeđa“?
– Bio sam generalni sponzor „Tromođe“, što su istakli na svom muzičkom albumu u znak zahvalnosti. Ta muzička grupa neguje izvornu krajišku pesmu i bilo mi je drago što dajem doprinos tom njihovom nastojanju.
Posle uspešne poslovne karijere vraćate se u Srbiju?
– Da, moja želja je da se vratim u Beograd i živim i radim na relaciji Srbija-Benkovac.
Nedavno ste se vratili iz Srbije?
– Nakon pauze usled restrikcija na putovanja, otišao sam u stari kraj i ostao četiri meseca. Nedavno sam se vratio zbog poslovnih obaveza, ali čim završim što sam planirao, opet odlazim, ovaj puta na duže vreme.
Rekorder po odlascima
Boris planira da se na relaciji Beograd-Benkovac bavi biznisom, ali pre svega da uživa. Složio se sa starom izrekom da se „kod nas radi da bi se živelo“, a da se ovde „uglavnom živi da bi se radilo“.
Ono što je posebno interesantno, jeste da je Boris verovatno rekorder po broju odlazaka u stare krajeve.
Naime, od svog dolaska u Australiju krajem osamdesetih, Boris je putovao 51 put, a dešavalo se da putuje četiri ili pet puta u toku godine.
