Svake godine 25. aprila, širom Australije i Novog Zelanda, komemorativnim ceremonijama u znak sećanja na gubitak 8.000 australijskih i 3.000 novozelandskuh vojnika, koji su učestvovali u krvavoj bici na Galipolju, odaje se počast tradicionalnim Anzak maršom.
Dan Anzaka je najveći državni praznik u Australiji i tog dana se odaje pošta svim savezničkim vojnicima koji su dali svoje živote. Medju njima su bili i srpski veterani i njihovi potomci koji su zajedno i ove godine marširali i predstavljali srpski narod koji je dao ogroman doprinos u Velikom ratu, izgubivši čak trećinu ukupnog stanovništva.
Sidnejski Srbi su dostojanstveno predstavili našu zajednicu i na ovom Anzak maršu u društvu sa veteranima iz više od 100 država.
Anzak marš je jedan od svetskih događaja, pa su ovu paradu prenosile televizije širom sveta, a ove godine na snimcima se vide i srpske povorke koja je u svom sastavu imala i trubače. Oni su svirali svirali poznate srpske rodoljubive pesme i pobirali aplauze posmatrača.
Predsednik ovogodišnjeg odbora Anzak marša srpske zajednice Sidneja bio je gospodin dr Milan Brkljač, koji je radosno dočekao sve učesnike na zbornom mestu u Srpskom centru u Bonirigu, odakle već godinama odlaze naše patriote da zajedno sa svojim saveznicima učestvuju u ovoj slobodarskoj paradi.
Medju sedamdesetak muškaraca našlo se i nekoliko devojaka i baka Sofija Urukalo sa svojih 96 godina. Ona je još vitalna i bistrog uma i sa velikom preciznošću iznosi pojedina svedočenja o prošlim vremenima kada je kao bolničarka druge čete iz Gračaca pomagala ranjenim vpojnicima i obavljalča kurirske dužnosti.
– Bog me, eto, nagradio zdravljem, njemu zahvaljujući sam na nogama i ne ovisim ni o čijoj pomoć. Zovu me deca da se preselim k njima, imam dve kćerke i sina, petoro unučadi i toliko praunucadi, a ja im kažem da sačekaju i da ću im doći kad ostarim. Kome da ostavim moju bastu i cvetnjak – rekla je za „Vesti“ baka Sofija.
Pre starta marša u Sidnej su stigli praunučad Frenki i Roksi da se slikaju za uspomenu, a baka Sofija nam reče da će umesto nje imati ko da maršira sa njenim odlikovanjima.
Sloboda u genima
Ove godine prvi put su među učesnicima bili Dejan Subotić i Marija Glišić.
– Nisam više dete, informisala sam se o našem rodu koji je uvek bio na slobodarskoj strani u ratovima, poštujem sve žrtve koji je moj narod dao i najmanje što mogu je da sam im zahvalna – rekla je gospođica Marija.
Dejan je unuk Save Kovačevića, rodom iz okoline Slunja, koji je bio kraljev vojnik, sa podmornicom se povukao do Egipta a potom došao u Australiju. Gospodin Savo je nedavno navršio stotinu godina, još je dobrog zdravlja i može se videti na nedeljnim molitvama u crkvi Svetog Georgija gde još dolazi pešice.
Pošta precima
Nenad Petrović (na slici) je još jedan iz plejade mladih srpskih učesnika u Anzak maršu:
– Ovaj dan je za mene veliki, jer odajemo poštu našim precima koji su učestvovali u dva svetska rata i želja mi je da ih se sećamo i slavimo tako da nas bude što više na ovakvim manifestacijama. Tako bismo podržali i srpske interese u Australiji. Ponosimo se našim precima i imamo veliki respekt prema njima.
Đorđe Petković na čelu Odbora
Posle zajedničkog fotografisanja posle marša u Sidneju veći deo učesnika je došao na polazno mesto u Bonirig, gde je organizovan ručak i sastanak na kome se biranim rečima obratio dr Milan Brkljač, uz zahvalnost za podrsku i molbu da se odabere novi odbor za narednu godinu, što je i učinjeno. Na čelo odbora je izabran gospodin Đorđe Petković, koji će naknadno da kompletira odbor.
