Mars je poznat po suvom mestu, gde preovlađuju crvene peščane dine, a voda gotovo postoji u obliku večnog leda. Međutim, činjenica je da su ovi uslovi razlog zašto su Marsove brojne površinske osobine tako dobro očuvane. I kao što su pokazale misije, ovo omogućava neke prilično zanimljive nalaze.
Razmotrite sliku koju je nedavno snimio Curiositiov instrument visoke rezolucijai, dok se kretao u orbiti iznad Kopernikovog kratera. Ova slika je pokazala karakteristike kišne kapljice koje su zapravo znakovi peščanih dina koje su bogate olivinom. Te iste vrste dina postoje na Zemlji, ali su veoma retke jer se ovaj mineral brzo vremenom pretvara u glinu u vlažnim sredinama.
Olivin koriste geolozi da opišu grupu minerala koji formiraju stene, a koji se obično nalaze u magnetnim stenama. Ovaj mineral je nazvan zbog svoje zelene boje, zbog hemijskog sastava – na bazi silikata (SiO4) i vezan sa magnezijumom ili gvožđem (Mg2SiO4; Fe2SiO4). Na Zemlji se obično nalazi u magnetskim stenama tamne boje i jedan je od prvih minerala koji se kristališu tokom sporog hlađenja magme.
Međutim, retko je pronaći toliko peščanih dina koje su bogate naslagama olivina na Zemlji. Razlog za to je što je olivin jedan od slabijih uobičajenih minerala na zemljinoj površini i brzo se u prisustvu vode pretvara u kombinaciju minerala gline, oksida gvožđa i ferrihidrita.
Međutim, naslage olivina pronađene su u meteoritima, na Mesecu, Marsu, pa čak i na asteroidu Itokava (koji je 2005. posetila japanska misija Haiabusa). Budući da su asteroidi i meteori u suštini ostatak materijala od nastanka sunčevog sistema, to bi sugerisalo da su u to vreme bili prisutni minerali olivine.
Uz to, prisustvo iddingsita na Marsu i Mesecu snažan je pokazatelj da je tečna voda nekada postojala tamo. Proučavajući naslage olivina i njegovih nusprodukata, naučnici bi mogli da utvrde kada je Mars prešao iz tečne vode na svojoj površini u veoma suvo mesto kakvo je danas.
U međuvremenu, otkriće ovih mnogih dina na Marsu dokaz je koliko su se određene karakteristike održale tokom vremena. Da je na Marsu zaista postojala vetrovita i vodena erozija kao i na Zemlji, krater Kopernika bi vrlo brzo postao region bogat glinom. Kao i uvek, Mars nas zaslepljuje jedinstvenom kombinacijom sličnosti i razlika sa Zemljom!
