Lela Međedović iz Požege kod Užica je postala majka u 40. godini. Ona i suprug Dragoslav dobili su kćerkicu Maju marta 2008. zahvaljujući molitvama u manastiru Koporin.
„Do Žikine šarenice mislim da nismo nešto specijalno u našem kraju o ovom manastiru čuli. Mada se pričalo da u samom Užicu postoji jedan bračni par koji je ovamo došao, vodeći ekskurziju, a više godina nisu imali dece, pa kada su čuli da ovaj manastir, između ostalog, ostvaruje i to čudo, oni su rekli: ‘Pa, eto, mi nemamo decu’. Mati je kazala: ‘Da vam je muž tu, verovatno bismo mogli da očitamo molitvu’. Ta gospođa joj je rekla: ‘Pa muž je tu i on je prosvetni radnik’. I dobili su dete. Tako da je ta neka priča potekla, čuo je moj muž, on je tu dolazio i o tome je čuo i eto, to nas je ovako podstaklo da na početku braka krenemo kako treba; da ne smatramo samo da su to medicinski fenomeni, da to daje čoveku samo neku veru, a samo medicina je svemoguća. Nije! Medicina je samo produžena ruka Boga!“, pričala je Lela Međedović novinarki Slavici Barbarić, koja je svojevrsni hroničar svetinje nadomak Velike Plane, pri graničnom pojasu sa Smederevskom Palankom.
Lela je sa suprugom Dragoslavom prvi put posetila manastir Koporin 2007, uoči Ivanjdanskog posta. Prethodno su se venčali, kako kaže „u poodmaklim godinama“, i bili svesni da to za sobom povlači i veliko pitanje da li će uspeti da dobiju dete.
„I pošto smo to znali, došli smo u manastir da uzmemo blagoslov, naravno da se pridržavamo strogo posta, kanona, u smislu koliko to naša duša može i razume. I više smo puta to pokušavali, ali puno toga treba čovek da se odrekne – i loše pomisli i psovanja i loših navika što nosi civilizacija – tako da smo baš pokušavali da taj post više bude neko naše preobraženje. Verovali smo u to, čvrsto smo verovali i za Ivanjdan smo se pričestili, a već naredni mesec, ja sam ostala u blagoslovenom stanju, tako da je Maja, smatramo, plod blagoslova oca Save. Molitva je čitana samo tada“, ispričala je ova žena i objasnila da je trudnoću iznela bez ikakvih problema, dok je devojčica došla na svet 25. marta 2008. carskim rezom.
Njen suprug Dragoslav dodaje da je često hodočastio po manastirima zajedno sa ostalim vernicima iz požeške crkve, pa je tako i saznao kako u manastiru Koporin molitva pomaže da parovi dobiju decu.
„S obzirom na to da smo i supruga i ja u godinama, te smo mogli da očekujemo i probleme da dobijemo decu, kad smo se venčali, mi smo došli. Otac Sava nam je očitao molitvu i, eto, Lela je odmah zatrudnela i dobili smo bebu, posle devet meseci, u stvari deset meseci od molitve, pošto nam je on rekao da se pričestimo“.
Lela Međedović kaže da je posle porođaja nailazila na nevericu kod prijatelja i poznanika.
„I kada su me pitali, uvek bojažljivo, smatrajući da ću se uvrediti pošto sam se porodila carskim rezom, da li sam se bojala, da li sam samo čudom ostala živa, ja sam odgovarala da to nije bilo nikakvo čudo, a nikakvog straha nije bilo, jer je to blagosloveno. Nije to nikakvo čudo! Dobila sam blagoslov za rođenje deteta i smatram da sam ostala živa zato što je ipak blagoslov – blagoslov“.
Ne znamo šta imamo
Lela Međedović je kasnije ono što je doživela prenosila i drugim bračnim parovima bez dece, ali ne zna da li su oni obišli manastir.
„To je njihova tajna. Problem je što malo Srba zna, a mnogi i ne shvataju, kakvu svetinju imaju tu, pred nosom“, objasnila je na kraju ova srećna majka.
Izvor svete vode
Ispod crkve u manastiru Koporin, stotinak metara, nalazi se i izvor, mnogi će reći – svete vode. Igumanija, mati Ekatarina, kaže da postoji legenda o ovom izvoru da su despot Stefan i njegove velmože jedared tu svratili posle lova, a da se jednom od pratilaca konj razboleo.
– Konj je popio tu vodu i ozdravio. Međutim, ono što nije legenda i što sam čula svojim ušima su priče nekih od vernika koji tvrde da im je upravo ova voda pomogla u rešavanju nekih zdravstvenih problema. Do pre desetak godina dolazila je žena koja je imala probleme sa mladežima i lišajevima po telu. Kada je počela da uzima ovu vodu, te fleke su počele da se smanjuju i na kraju je sve nestalo. Pretprošle godine sam razgovarala sa jednom bakicom koja je iz Beograda, ali dolazi u manastir na nekoliko meseci kako bi napunila balone ovom vodom. Ona mi je ispričala da jako teško hoda, da ima reumu, ali da joj znatno pomažu obloge sa tom vodom – priča igumanija manastira Koporin.
