Jasmina i Igor Milojković žive u Švedskoj i četiri godine su bezuspešno pokušavali da dobiju dete. Onda su im roditelji predložili da dođu u manastir i da im se pročita molitva. Ubrzo su od lekara dobili obaveštenje da je Jasmina trudna.
„Tada smo bili prvi put u Koporinu, ali naši roditelji, i moji i moje supruge, dolaze baš često. Molitva nam je pomogla, nema šta drugo. Sada smo došli u Koporin zbog krštenja i rođendana naše ćerke Teodore“.
I ovo je jedna od brojnih priča o čudotvornim moćima manastira Koporin kod Velike Plane.
Slavica Barbać je desetak tih priča pretočila u knjigu „Deca koporinska“. Pedantno je, da niko ne bi osporio autentičnost, od reči do reči prenosila sve što su presrećni roditelji govorili.
Među tim pričama je i ispovest Gordane Popović Mitreski, učiteljice iz Smedereva koja je posle molitve pročitane u ovom manastiru rodila trojke. Prethodno su ona i suprug pet godina bezuspešno pokušavali da dobiju potomstvo.
„Moram da kažem da mi nismo neki veliki vernici: imamo slavu, poštujemo, idemo u crkvu, palimo sveće, ne postimo stalno… Pet godina smo suprug i ja bili bez dece. Za Koporin sam čula preko koleginice Slavice Antonović. Začudila sam se kako ranije nismo čuli za Koporin, kad je tako blizu. Jednostavno smo želeli da odemo tamo i da se pomolimo. Muž i ja smo razmišljali da ne može ništa da nam fali, a želja je bila ogromna. Bili smo od onih parova koji su se držali za ruke.“
Otišli su tokom jednog radnog dana, 2003. godine. Tadašnji duhovnik, otac Sava im je pročitao molitvu, a oni su zatim uzeli i Svetu vodu.
„Ubrzo sam ostala u drugom stanju. To mi je prva i jedina trudnoća. Imam 34 godine. Nastavili smo i lečenje. Profesor iz Beograda i lekari iz Smedereva su bili uključeni, sve je bilo pod kontrolom. Na prvom ultrazvuku je bilo da su dvojke, a na trećem da su trojke, sigurno! Prve moje reči su bile: Pa kako, ja imam samo dve ruke!? To je bila moja reakcija od sreće. A doktor je odgovorio: ‘Naći ćete, vi majka, mesta i za treće!’ Porođaj je bio carskim rezom u Beogradu, 4. februara 2004. godine. Dobili smo trojke – Jelenu, Ivanu i Nikolu. Hvala Bogu, nisu morali u inkubator. Ušla sam u deveti mesec. Svako je imalo oko dva kilograma. Sve je bilo u redu. Tome je, sigurno je, doprinela molitva. Sada idu u predškolsko“, ispričala je Gordana i dodala da je posle svega, kada se ponovo vratila na posao, počela đake da vodi na eskurzije u manastir Koporin. .
„To valjda, ta ljubav, to što je u srcu, ne teorije i priče, već ta ljubav prema deci, to je valjda doprinelo da nam se želja ostvari. Treba decu rađati – to kažem i kao učitelj, jer je sve manje đaka u školama, i kao majka“, poručila je Gordana.
Lekovita sveta voda
Monahinje manastira Koporin pričaju da je puno primera ozdravljenja, ali da nijedna od njih ne beleži te događaje. U čudotvorne moći svete vode s izvora se svojevremeno uverila i nekadašnja igumanija. Novinarki Slavici Barbarić monahinje su ispričale da je igumanija Serafima koristila vodu jer je vid počeo da joj slabi.
„Posle nedelju dana nam je rekla: ‘Ja progledah kako pijem ovu vodu.’ S terase manastirskog konaka, na priličnoj udaljenosti, videla je da mi je jednom prilikom pukla petlja na čarapi“, ispričala je ovoj novinarki monahinja Nina.
Ona je navela sličan primer i s penzionerom iz Svilajnca koji je trebao da ide na operaciju jednog oka.
„Rekla sam da deka otvori oči i ispljuska vodom. Unuka je došla posle nedelju dana i kazala da je deki mnogo bolje i uzela još svete vode, pa kada je došla i treći put, saopštila je da je deka izbegao operaciju. Katarakta se povukla, magla je nestala.“
Monahinje se sećaju i jedne žene iz Velika Plane kojoj se posle upotrebe svete vode razbio veliki kamen u bubregu, slično se dogodilo i devojci iz Rače Kragujevačke, pa devojci koja se otrovala…
Voda sa izvora se zamuti jedino kada je manastirska slava i prenos moštiju. Tada na hiljade vernika dođe i prenoći u manastirskom kompleksu.
Ozdrave i beznadežni
U periodu dok je manastirom Koporin upravljala mati hadži Agnija, novinarka Slavica Barbarić s njom je napravila intervju pred praznik, 26. jula 2002. godine. Igumanija je tada prenela i mnoge priče koje je čula od posetioca ove svetinje.
„Baš pričam grupi ljudi, bila onako magla, kako se u poslednje vreme događaju isceljenja beznadežnih slučajeva, kad jedan gospodin kaže: ‘I ja sam bio beznadežan slučaj!’ Kaže da je profesor na Poljoprivrednom fakultetu. ‘Ne sećate se vi mene, ja sam prošle godine tu dolazio da se čita molitva. Na današnji dan sam operisan. Ja sam se bio pomirio sa sudbinom. Operisan sam od tumora na mozgu. I, evo, bez ikakvih posledica, ja sam zdrav, radim i došao sam da se zahvalim Bogu i Svetitelju'“, zabeležila je Barbarić.
Sutra – Manastir Koporin – mesto čudesnih isceljenja (12): Prikazanja Svetog Stefana
