Ministar finansija Siniša Mali i ministarka za rad Darija Kisić razgovarali su danas sa članovima Fiskalnog saveta o Predlogu mera socijalne i poreske politike za smanjenje nejednakosti i rizika od siromaštva Fiskalnog saveta, a ministar je rekao da je potrebno uraditi analizu ekonomskih efekata mera i da će razgovori o tome biti nastavljeni.
Mali je istakao značaj razgovora s predstavnicima Fiskalnog saveta i istakao da su svi na istom zadatku, a to je da oni koji su ekonomski najugroženiji dobiju adekvatnu pomoć i podršku.
Ministar je kazao da su nadležni u tom ministarstvu i u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja veoma pažljivo pročitali sve predloge Fiskalnog saveta.
Mali je istakao da je reč o veoma važnoj temi, o kojoj treba da se razgovara, zbog čega je i održan veoma konstruktivan sastanak sa predstavnicima Fiskalnog saveta.
Fiskalni savet su predstavljali predsednik tog nezavisnog državnog organa Pavle Petrović i članovi Nikola Altiparmakov i Bojan Dimitrijević.
Ministarka Kisić ukazala je da primena Registra socijalnih karata, početak primene Zakona o socijalnom preduzetništvu, reforma Nacionalne službe za zapošljavanje, koja se očekuje u narednom periodu, treba da doprinesu poboljšanju položaja socijalno najugroženijih kategorija stanovništva i pravednijoj raspodeli socijalnih davanja.
Kisićeva je istakla i da postoji tendencija smanjenja izdvajanja za decu u domenu socijalne pomoći, jer konstantno rastu primanja roditelja, dodajući da se istovremeno povećavaju izdvajanja za decu po drugim aspektima poput finansijske podrške prilikom rođenja deteta ili pomoći majkama pri kupovini prve nekretnine.
Na sastanku je bilo reči i o budžetu za 2023. godinu, povećanju penzija i predstojećoj poseti delegacije Međunarodnog monetarnog fonda Srbiji, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov ranije je rekao Tanjugu da to telo predlaže reformu poreske i socijalne politike, kao i da poreska reforma podrazumeva preraspodelu kako bi se bolje zaštitili ugroženi slojevi stanovništva.
– Konkretno, 80 odsto domaćinstava bi videlo rasterećenje poreza, a samo 15 do 20 odsto domaćinstava sa najvišim prihodima bi osetilo skromno povećanja od dva odsto – rekao je Altiparmakov, obrazlažući Predlog mera socijalne i poreske politike za smanjivanje nejednakosti Fiskalnog saveta.
Kada je reč o socijalnoj politici, Fiskalni savet predlaže da se izdvajanja za socijalnu zaštitu za najugroženije slojeve stanovništva povećaju za 10 odsto u budžetu za narednu godinu, kako bi se što bolje zaštitili najugroženiji, a pre svega deca i najstariji.
Fiskalni savet predlaže povećanje rashoda za socijalnu zaštitu u iznosu oko 0,2 do 0,3 odsto BDP-a, kao i da se najveći deo tog novca usmeri na decu, to jest povećanje iznosa dečijeg dodatka i broja obuhvaćene dece.
Sada oko 250.000 dece prima dečiji dodatak, što je praktično svako peto dete u Srbiji.
– Naš predlog je da se to poveća, da svako treće dete prima dodatak, odnosno više 400.000 dece, kao i da se iznos dečijeg dodatka poveća za četvrtinu. I naravno, da se uskladi redovno sa inflacijom koja trenutno nije mala u Srbiji, kako bi porodice sa decom bile što bolje zaštićene od početka sledeće godine, jer očekujemo krizu u Evropi i svetu, a i u Srbiji će situacija biti dosta nepovoljnija – kazao je Altiparmakov.
Fiskalni savet procenjuje da postoje mogućnosti i potreba da se povećaju budžetska izdvajanja za socijalnu zaštitu za oko 10 procenata, kao i da je opravdano da se u budžetu za narednu godinu izdvoje dodatna sredstva od 14 milijardi dinara za program dečijeg dodatka.
Fiskalni savet konstatuje i da su domaćinstva u ruralnim područjima natprosečno ugrožena i posebno stariji sugrađani.
– Videli smo da je problem to što oni u velikom broju slučajeva ne mogu da ostvaruju pravo na novčanu socijalnu pomoć, iako su dohodovno ugroženi, zato što trenutni zakon ima suviše rigorozne kriterijume po pitanju imovine, pa je to što je vlasništvo nad zemljištem ograničeno na jedan hektar suviše restriktivno. Naša preporuka je da se to značajno poveća, na 10 hektara za koje smo radili simulacije, ali moguće su i drugačije alternative – naveo je Altiparmakov.
