Makronova ideja o samitu za Kosovo, nova nemačka ofanziva da se otkoči dijalog Beograda i Prištine i agresivna diplomatija Amerike koja ima taktiku da se sklapaju ekonomski dogovori dveju strana, pokazuju da je ceo kosovski proces na vododelnici. A svi ti zapadni igrači imaju isti cilj – da Srbija odustane od Kosova.
To je ocena bivšeg diplomate Vladislava Jovanovića, koji kaže za Sputnjik da nas ova vododelnica očigledno odvaja od svega što se ranije dešavalo:
Cilj zapadnih udara – da Srbija prizna nezavisnost Kosova
„Verujem da su zapadni centri moći i dalje ujedinjeni u tom cilju da Srbija prizna nezavisnost Kosova. Oni bi da nas privuku i da nam olakšaju da na kraju progutamo ružnu žabu. Tim pre što sada Evropska unija, koja je bila privlačan mamac Srbiji, ima svoje unutrašnje probleme i ne može više da pruži ruku našoj zemlji kao nekad, već sad to čini više-manje polovično. To je razlog više zbog čega i Merkelova i Makron žele da budu prisutni u ovoj novoj rundi, da bi kroz to održali i svoj značaj i uticaj na donošenje odluka, a istovremeno još više ohrabrili Srbiju da veruje u EU kao konačan cilj“, smatra Jovanović.
Da podsetimo, francuski predsednik Emanuel Makron poručio je u pismu premijeru privremenih kosovskih institucija Aljbinu Kurtiju:
„Spreman sam da posredujem u nastavku dijaloga Beograda i Prištine, organizovanjem skorog samita u Parizu sa liderima Kosova i Srbije, u saradnji sa kancelarkom Angelom Merkel i visokim predstavnikom EU Boreljom.“
Makron je zatražio i ukidanje taksi na robu iz uže Srbije i rekao da očekuje nastavak dijaloga, kako je naglasio, sa obe strane.
Posle Grenela i Lajčaka u igri i Angela
Posle dolaska Ričarda Grenela, izaslanika američkog predsednika za dijalog između Prištine i Beograda i najave da će Miroslav Lajčak biti imenovan za specijalnog predstavnika Evropske unije za Kosovo, ovo je treća inicijativa koja poziva na nastavak dijaloga u poslednjih nekoliko meseci. Takođe, u igru se vraća i nemačka kancelarka Angela Merkel, koja će uskoro razgovarati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a dominantna tema će biti baš Kosovo.
Sve je samo predigra
Vladislav Jovanović podseća da se igra američkog predsednika Donalda Trampa u rešavanju kosovskog pitanja oslanja na rešavanje ekonomskih problema, čija bi nas rešenja, kaže, primorala na konačne odluke. Mali šengen je deo te igre ako ekonomski predlozi puste korene, tek tada ćemo videti kakve su karte zapadnih centara moći, da li će i dalje bespogovorno insistirati na priznanju Kosova, kaže Jovanović.
„Sve ovo sa pozivima na dijalog sa raznih strana zapravo je predigra, a pitanje je da li ćemo uopšte doći do glavne igre. Otvoreno je i pitanje da li će Albanci biti toliko savitljivi prema svojim zaštitnicima i bespogovorno ih slušati, ili će njihovi unutrašnji rivaliteti kvariti taj scenario. Teško je reći da li je stvarno moguće da ta nova runda pregovora zaista suštinski počne. Pre će biti da će pokušavati da neko vreme rade na učvršćivanju ekonomske baze za buduće sporazume“, ocenjuje ovaj bivši diplomata.
Na pitanje da li je Makronova inicijativa za samit u Parizu isključivo njegova ideja, odraz rivaliteta sa Nemačkom u igri prevlasti u Evropskoj uniji, Vladislav Jovanović kaže da je rano za finalni zaključak o Makronovoj ponudi. Ne zaboravite, postoje jaki interesi Amerike i njenih saveznika da se oživi pregovarački proces, pitanje je da li su ti interesi do kraja kompatibilni ili se u nekom delu razilaze, ali ne zaboravite, i Srbija se nešto pita, ističe Jovanović.
Prilika za Srbiju
„Ovo je prilika za nas da održimo, ali i da pojačamo svoj značaj u očima svih njih, zapadnih centara moći. Ali tu je i Rusija, koja sve otvorenije izjavljuje da bez nje ne može da se reši pitanje Kosova. Ona na taj način najavljuje svoju kandidaturu za učešće u konačnom rešavanju pitanja Kosova i Metohije. Tu je i Turska, koja ima svoj interes. Kina ga nema, ali njeno ekonomsko sveprisustvo samo za sebe govori.“
Jovanović dodaje da je važna i činjenica da položaj Srbije nije slabiji nego što je bio, već da je u ovom trenutku čak i jači nego ranije, upravo zato što više faktora oko nas imaju aktuelniji interes nego do sada, da sa Srbijom održavaju bliske kontakte, da sa nama ili preko nas reše svoje geopolitičke ciljeve.
