Dolazak francuskog predsednika Emanuela Makrona povratak je Francuske Srbiji kao istorijskom uporištu i u funkciji je vraćanja odnosa dveju zemalja na nekadašnju tradicionalnu poziciju. Ovako za „Vesti“ najavljuje posetu Emanuela Makrona Beogradu dugogodišnji diplomata Zoran Milivojević, ističući da na njen veliki značaj ukazuje i činjenica da Makron u srpsku prestonicu stiže samo dan posle francuskog Dana državnosti, 14. jula, kao i da nema u planu da posećuje druge zemlje regiona.
Milivojević očekuje da će Makron i predsednik Srbije Aleksandar Vučić osim o bilateralnim odnosima razgovarati i o Kosovu, kao i proširenju Evropske unije.
– Makronove ambicije su da Francuska ima veću ulogu u tom procesu. Iako je samit u Parizu o Kosovu odložen, on ne odustaje od dijaloga. Mislim da će, ako ti razgovori budu nastavljeni, Pariz imati ključnu ulogu, što je dobro za nas, jer je stav Francuske da dijalog nema alternativu i po tome je fleksibilnija od Nemačke i Velike Britanije. Njegovo zalaganje za dogovor je dobro, jer se poklapa sa stavom Beograda – kaže Milivojević za „Vesti“.
Prema njegovim rečima, Makron hoće da vrati Francusku na globalnu scenu kao velikog igrača, ali i da se on profiliše kao jedan od vodećih lidera. Nesumnjivo je, smatraju analitičari, i da Makron u ostvarenju tog cilja želi ključnu ulogu Francuske na Zapadnom Balkanu, a time i u rešavanju kosovskog problema.
To opredeljenje potvrdio je i francuski ambasador u Srbiji Frederik Mondoloni.
– Posetom Makrona pokazuje se novo interesovanje Francuske za Zapadni Balkan. Takođe, ta poseta potvrđuje i našu želju da bilateralnim odnosima sa Srbijom, našim prvim partnerom u regionu, damo novi podstrek – rekao je Mondoloni i podsetio da je ovo prva poseta predsednika Francuske Srbiji u poslednjih 18 godina pošto je pre Makrona 2001. u Beogradu boravio Žak Širak.
Tokom dvodnevnog boravka Makrona u Beogradu trebalo bi da se potpiše 20 sporazuma između Francuske i Srbije, a pet je vezano za naoružanje i vojnu opremu.
Time će, prema kalkulacijama srpske vlasti, odnosi sa Francuskom ući u novu i mnogu uspešniju fazu od dosadašnje pošto su u bliskoj prošlosti registrovani potresi i trzavice, izazvane pojedinim odlukama Pariza i žestokim reakcijama Beograda. Zbog odluke francuskog suda u Kolmaru da Ramuša Haradinaja ne pošalje u Srbiju Aleksandar Vučić je 2017. sugerisao službenicma Vlade da tri meseca ne putuju u Francusku. Hladan tuš Beograd je doživeo i na ceremoniji stogodišnjice od kraja Prvog svetskog rata u Parizu, kada su uz pobednike u prvim redovima sedeli Kolinda Grabar Kitarović i Hašim Tači, kome je dodeljeno mesto odmah iza Makrona i ruskog predsednika Vladimira Putina, dok je Vučić kao predsednik Srbije raspoređen daleko iza predstavnika Hrvatske i samoproglašenog Kosova.
U obezbeđenju i Legija stranaca
Makronova poseta Srbiji proći će uz najviše mere bezbednosti. Pored velikog broja srpskih specijalaca, francuskog predsednika čuvaće i pripadnici francuske elitne borbene jedinice poznatije kao Legija stranaca. Određeni broj francuskih bezbednjaka stigao je u Srbiju nekoliko dana pre da bi u saradnji sa srpskim kolegama detaljno razradili plan zaštite. Makrona će štititi oko 4.000 srpskih policajaca, snajperista, specijalaca iz srpske vojske i policije, ali i oko 100 francuskih bezbednjaka. U pratnji blindiranog automobila, koji će prevoziti francuskog zvaničnika, biće najmanje 20 vozila.
Kako su za medije objasnili stručnjaci u oblasti bezbednosti, za Beograd je najbolje koristiti takozvanu boks formaciju zaštite, koja podrazumeva da vozila iz neposredne pratnje svojim rasporedom zatvaraju prilaz sa svih strana. Prilikom izlaska iz automobila, francuski predsednik naći će se u formaciji „dijamant“. Tu će najmanje četiri pratioca štititi Makrona sa svih strana. Srednji krug zaštite se utvrđuje na daljini od oko 20-25 metara od štićene ličnosti, a treći krug formira se na udaljenosti od 100 do 800 metara.
