Sveti arhijerejski sabor jednoglasno je prihvatio predlog sveštenstva iz Hamburga i dodelio najviše odlikovanje SPC, Orden Svetoga Save prof. dr Nadeždi Basari, koja je stručnošću i posvećenošću postala vodeći onkolog i hematolog u Nemačkoj i svetu.
Dr Nadežda Basara trenutno je direktorka interne medicine u bolnici Sankt Franziskus u nemačkom gradu Flenzburgu. Ona je prva žena lekar koja je dobila ovo odlikovanje od 1883. godine, kada je ustanovljeno ukazom kneza Miloša Obrenovića, a za humanost koju iskazuje u lečenju srpskih pacijenata.
Prof. dr Nadežda Basara kaže za „Vesti“ da je veoma ponosna što ju je patrijarh srpski Porfirije odlikovao najvišim crkvenim odličjem, Ordenom Svetog Save.
– Orden Svetog Save za mene znači mnogo i unosi posebnu svetlost ne samo meni već i čitavoj mojoj porodici. Prvi orden ovog tipa je dobio Jovan Ivović, moj đed, profesor istorije i književnosti i direktor gimnazije u Danilovgradu, za zasluge postignute u radu u Crnoj Gori. Ponovila bih ono što sam rekla na dodeli ovog ordena, u Hramu Svetog Save. Sveti Sava me je naučio da čovek čoveku ne sme biti vuk, već čovek čoveku mora biti lek. To je zavet našeg prosvetitelja – ističe prof. dr Nadežda Basara.
Po uzoru na sveca
Kada je primila orden iz ruku Njegove svetosti, prof. dr Nadežda Basara istakla je da je odavno izabrala da hodam putem Svetoga Save, jer drugog nema.
– Rukovodim se rečju iz Hilandarskog medicinskog kodeksa koja kaže: „Lekar ne sme da bude lakom na novac i da ga to rukovodi pri lečenju bolesnika, nego ljubav prema čoveku kome je pozvan da pomogne“ – rekla je dr Basara.
Spasava živote
Humanost koju pokazuje dr Nadežda Basara u lečenju pacijenata sa najtežim hematološkim i onkološkim oboljenjima pokazala se nemerljivom. Odričući se šefovskog dodatka i provizije za privatne pacijente koji dolaze iz Srbije, i ubacivanjem srpskih pacijenata kojima nije bilo leka u svetske studije za nove lekove, spasila im je život.
– Uvek sam se trudila da moji pacijenti, koji boluju od teških bolesti, u prvom razgovoru osete poverenje u mene i ljubav koju pružam. Važno je ne samo razgovarati sa pacijentom, nego i sa njegovom porodicom. Objasniti im mogućnosti lečenja, dijagnozu, da im bude jasno šta ih sve očekuje, a to su obično lečenja koja traju između šest meseci i godinu dana, a nekada i duže – objasnila je dr Basara.
Volja naroda
Dr Basara ukazala je da je dodela bila veličanstvena, kao i da je tom činu prisustvovala cela porodica.
– Izuzetno je bilo lepo, osećala sam se uzvišeno. Naša crkva i parosi u inostranstvu su ta nit koja nas povezuje sa otadžbinom. Naši sveštenici imaju kontakte sa pacijentima i iz naroda je došao taj predlog – istakla je dr Basara.
Lakše je sa zemljacima
Dr Basara kaže da nikada nije izgubila kontakt sa maticom.
– Naši prijatelji i sveštenici u parohijama gde smo ovde živeli u Beogradu kažu da u suštini mi nikada nismo ni odlazili. A ja sam 1997. godine otišla iz Kliničkog centra Srbije u Nemačku, ali smo se viđali češće sa prijateljima iz Beograda nego što su se oni sretali s onima koji su ostali – rekla je dr Basara.
Ona je ukazala da joj stiže puno poruka od naših ljudi koji žive u Nemačkoj i da se trudi da odgovori na sve, ali da nekada to nije moguće.
– Taj kontakt je vrlo važan, jer naravno da se naš svet koji živi u Nemačkoj oseti sigurnije kada ima kontakt sa našim lekarom. A naših lekara je sve više u Nemačkoj – istakla je dr Basara.
Zdrav život i redovni pregledi
Prof. dr Nadežda Basara ukazuje da je neka maligna oboljenja moguće sprečiti.
– Ne treba pušiti, jer se to direktno povezuje ne samo sa karcinomom pluća nego i sa drugim. Treba voditi zdrav život, svakodnevno se kretati najmanje 30 minuta dnevno, koristiti mediteransku ishranu, a alkohol piti samo u manjim količinama – kazala je dr Basara i poručila pušačima da često i redovno idu na preglede.
Ipak, nekada je uprkos svemu genetika ta zbog koje dolazi do bolesti.
– Ako znate da vam u porodici nekoliko članova sa majčine ili očeve strane ima malignu bolest, onda svakako treba redovnije da radite kontrole. Posebno kolonoskopiju kod karcinoma debelog creva već od 50 ili 55 godine i mamografiju kod žena koje imaju u porodici rak dojke – objasnila je dr Basara.
