Saradnik Centra za geopolitiku na univerzitetu Kembridž Timoti Les kaže da dva faktora usmeravaju razmišljanje stranih diplomata o Kosovu, a jedan od njih je gubitak kontrole nad tom teritorijom, prenosi Blic.
– Najvažnija je činjenica da je na Kosovu bila prisutna grupa od tridesetak teško naoružanih paravojnih formacija koja je potom ubila policajca. Do sada nisu optuživali Srbiju za direktnu umešanost, ali bez sumnje procenjuju mogućnost da Beograd podiže ulog na Kosovu naoružavanjem i obučavanjem lokalnog stanovništva za borbu, u trenutku kada su diplomate zatražile deeskalaciju – napominje Les.
Drugi faktor je, kako dodaje, to što su diplomate zabrinute da će izgubiti Kosovo na koje se oslanjaju da bi postigli dogovor sa Srbijom.
– Pozicija pregovarača bila je oslabljena time što su najmoćnije sile Zapada otvoreno davali podršku Kosovu poslednjih nedelja, što im je ograničilo manevarski prostor. Istovremeno, to je ohrabrilo Kosovo da ojača svoju poziciju, što se manifestuje u pretnjama Vjose Osmani da će odustati od dijaloga, tvrdnjama Aljbina Kurtija da se dospelo u ćorsokak i optužbama za pristrasnost na račun evropskih posrednika. U tom pogledu, diplomate se bore sa optužbama za pristrasnost sa obe strane, a njihov je cilj da podrže obe strane u postizanju sporazuma o statusu Kosova – navodi Les.
Drektor Centra za regionalizam Aleksandar Popov upozorava da je situacija zapaljiva, i „da fali jedna šibica da plane ceo sever Kosova“.
– Diplomatija je ovde pala na ispitu. Zapad i EU imaju veliki obaveštajni kapacitet i prosto je neverovatno da nisu mogli da predvide šta bi moglo da se desi. Kroz apele, davanje mape puta, pregovarači su izgubili kredibilitet. Umesto da se posle Ohridskog sporazuma sve ide korak po korak, zidalo se kontra od toga. Zato je i veliko pitanje šta može sledeće da se uradi, kad je sve je išlo kontra od onoga što su najavljivali? – smatra Popov.
