Naučnici su prvi put uspeli da stvore jajne ćelije od ljudskih ćelija kože – otkriće koje predstavlja značajan pomak u nauci, ali koje zahteva dalja istraživanja i studije, pre moguće primene u kliničkoj praksi.
Stručnjaci su iskoristili ljudske ćelije kože da stvore jajne ćelije koje se mogu oploditi i koje su sposobne da proizvedu rane embrione – ovaj napredak bi prema novim istraživanjima, mogao proširiti mogućnosti lečenja neplodnosti, prenosi Si-En-En.
Studija je uključivala uzimanje jedra, dela ćelije koji sadrži većinu njenih genetičkih informacija, iz obične ljudske ćelije kože i njegovo presađivanje u donorsku jajnu ćeliju iz koje je prethodno uklonjeno sopstveno jedro.
Istraživači su proizveli 82 funkcionalne ljudske jajne ćelije, koje su potom oplođene u laboratoriji.
Rezultat je jajna ćelija koja deli DNK sa osobom čija je ćelija kože iskorišćena i koja može biti oplođena spermom druge osobe što predstavlja prekretnicu u razvoju novog pristupa lečenju neplodnosti.
Ipak, biće potrebno najmanje deset godina pre nego što tehnika postane klinički dostupna, kažu autori studije.
„Ovo bi omogućilo starijim ženama ili ženama koje nemaju jajne ćelije iz bilo kog razloga, na primer nakon lečenja raka, da imaju dete sa kojim su genetski povezane“, dodaje se.
Ključni izazov za istraživače bio je da obezbede da preprogramirana oplođena jajna ćelija ima tačan broj hromozoma: polne ćelije, spermatozoidi i jajne ćelije, imaju po 23 hromozoma, polovinu od 46 koliko se nalazi u običnim ljudskim ćelijama, poput onih u koži.
Tim naučnika osmislio je metod za uklanjanje suvišnih hromozoma imitirajući prirodnu deobu ćelije. Taj proces dovodi do odbacivanja jednog skupa od 23 hromozoma, čime ostaje funkcionalna jajna ćelija.
Istraživači su ovaj postupak nazvali mitomejoza.
Ipak, manje od 9 odsto jajnih ćelija nastalih u studiji uspelo je da dostigne stadijum blastociste u razvoju embriona, što odgovara petom ili šestom danu nakon oplodnje. To je ujedno i vreme kada se embrioni obično prenose u matericu tokom postupka vantelesne oplodnje.
Naučnici objašnjavaju da su svi rezultirajući embrioni bili hromozomski abnormalni, bilo zato što su imali pogrešan ukupan broj hromozoma ili ne po jedan iz svakog para.
Ne bi se očekivalo da će embrioni rezultirati zdravim bebama i verovatno bi svi prerano prestali da se razvijaju.
Autori ističu da je neophodno sprovesti dodatna, obimna istraživanja kako bi se tehnika učinila bezbednom i efikasnom pre nego što se počne primenjivati u kliničkoj praksi.
Konkretno, potrebno je bolje razumeti kako se hromozomi uparuju i razdvajaju da bi nastale jajne ćelije sa ispravnim brojem hromozoma.
Istraživački tim koristio je tehniku transfera jedra somatske ćelije, metodu koja je postala poznata kada je 1997. godine klonirana ovca Doli. U tom slučaju, istraživači su stvorili kopiju jednog roditelja.
Ljudsko reproduktivno kloniranje, odnosno stvaranje kopije jedne osobe sa jednim setom genetskih informacija, zabranjeno je u mnogim zemljama.
Novo istraživanje rezultiralo je embrionima sa hromozomima dobijenim od oba roditelja.
Međutim, pošto se tehnika transfera jedra somatske ćelije povezuje sa kloniranjem, naučnici ističu da će ,,regulatorne prepreke za uvođenje ove tehnologije u kliničku praksu biti veoma visoke“.
Iako je ovo još uvek vrlo rano laboratorijsko istraživanje, u budućnosti bi moglo transformisati naše razumevanje neplodnosti i pobačaja, i možda jednog dana otvoriti vrata stvaranju jajnih ćelija ili spermatozoida za one koji nemaju druge mogućnosti, naglašavaju naučnici.
