Ruski minister spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je za banjalučki RTRS da će sledeće nedelje u Beogradu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarati o ceni gasa i o Kosovu.
Kako je rekao, razgovaraće se o svim temama koje su od interesa za srpske prijatelje i istakao da je cena gasa već koncipirana u razgovoru Vučića sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
– Razmatraćemo i pitanje Kosova. Stav Rusije o tome je poznat. Pregovori moraju biti zasnovani na Rezoluciji 1244, a Rusija podržava stav i odluku koja je prihvatljiva za srpski narod. Naravno, zainteresovani smo i da čujemo srpske planove u narednom periodu polazeći od aktuelnih prilika u svetu – rekao je Lavrov.
Šta je Putin hteo da kaže?
Upitan da prokomentariše to što se u javnosti sve češće govori o izjavi Putina u kojoj je povezao pitanje Donbasa i Kosova i da se Srbija zbog toga nalazi pod neverovatnim pritiskom, kao i da li to znači odustajanje od podrške Srbiji što sugerišu pojedini mediji, čak i u Srbiji, ruski ministar kaže da provokatora ima svuda.
– Radi se o tome, kako ja shvatam, o izjavi predsednika Putina koja se tiče presude Međunarodnog suda pravde o zakonitosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Čuo sam kada je predsednik Vučić govorio o tome. Mislim da je to nesporazum – rekao je Lavrov.
On dalje navodi da je nezavisnost Kosova bila proglašena 2008. godine i da se tada nisu vodile nikakve borbe i da je postojala Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 čiju su primenu kosovski lideri kategorički odbijali. Podseća da je bivši finski predsednik Marti Ahtisari u ime UN vodio pregovore između Beograda i Prištine da bi se ta ista Rezolucija ispunila.
– Ponavljam još jednom da nije bilo nikakve pretnje po stanovništvo Kosova ni po susedne oblasti Srbije. Pregovori su mogli da se nastave ali umesto toga Ahtisari je iznenada rekao da moraju da postignu dogovor u određenom vremenskom periodu. Čim je to rekao, kosovski Albanci su prestali da učestvuju u pregovorima. Proglašena je nezavisnost – rekao je ruski šef diplomatije.
„Zapad prećutkivao oštrinu problema u Ukrajini“
Kada je u pitanju Ukrajina, istakao je da je sve počelo „davno, u najmanju ruku 2014. godine kada su, uprkos garancijama Francuske, Nemačke i Poljske, koje su podržale dogovor postignut između tadašnjeg predsjednika Ukrajine i opozicije, ujutro sledećeg dana nakon potpisivanja dokumenta neonacisti i ultraradikali preuzeli vlast u Ukrajini, a Nemačka, Francuska, a i cela EU zajedno sa njima, jednostavno pokazali svoju bespomoćnost i slabost“.
Lavrov kaže da je Minski sporazum iz 2015. godine bio šansa da se očuva teritorijalni integritet Ukrajine, i da ne bi bilo razloga za odbranu Donbasa kada bi ovaj sporazum bio ispunjen.
On dodaje da je Zapad prećutkivao oštrinu problema u Ukrajini i da se stvorio utisak da se u ovoj zemlji pre 24. februara ništa nije dešavalo, a tokom godina sabotiranja Minskog sporazuma ubijeno je 14.000 civila.
