Posle jedne od najtoplijih godina u istoriji (2019-2020), Australija se suočila s godinom i naročito letom, koje je za tili čas utihnulo sve one histerične i apokaliptične priče o nezaustavljivim klimatskim promenama.
Leto koje smo zvanično ispratili početkom prošle sedmice, 1. marta, ostaće zabeleženo kao najvlažnije u poslednjih pet godina, ali i najsvežije od čak osam prethodnih.
Ovakvom neuobičajenom australijskom letu kumovao je klimatski fenomen La Ninja (devojčica), koji nasuprot El Ninju (dečaku) donosi na Južnu hemisferu daleko više padavina, niže temperature, više ciklona i olujnih neprilika.
Količina padavina tokom leta bila je za čak 29 odsto iznad dugoročnog proseka. Gledano po državama, Viktorija i Južna Australija su primile po 14 procenata kiše nego obično, a Tasmanija je prosek nadmašila za 18 posto.
Stopu na nivou cele države izjednačio je jedino Novi Južni Vels, gde je bilo tačno 29 odsto više padavina nego obično.
Međutim, apsolutno najveći „dobitnik“ kišovitog leta bila je obično kao barut suva Zapadna Australija. U ovoj državi bilo je za 54 odsto više padavina nego što pokazuje dugoročni prosek. Čak su i neki unutrašnji delovi države, koji retko kada imaju kišovite dane, primili značajne količine padavina.
Meteorolozi kažu da je do toga došlo usled niskog tropskog sistema, koji je opet bio uslovljen La Ninjom.
Pošteno je “polivalo“ i u Severnoj Teritoriji, tropskom delu kontinenta, inače, naviknutom na obilne kiše u najtoplijem periodu godine. Međutim, leto 2020-2021 će sa 39 procenata više padavina ostati upamćeno kao jedno od najvlažnijih, što je samo nastavak trenda iz niza prethodnih godina na „Top endu“.
Najsuvlji je bio Kvinslend sa osam posto više padavina od proseka, s tim da su neki delovi ove države, južno od grada Makaja, zabeležili čak manje kiše nego što je uobičajeno. Takođe u ovim predelima su i temperature bile više od očekivanih što pokazuje da je La Ninja na volšeban način „zaobišla“ samo ovaj komadić australijskog prostranstva.
Ovakve vremenske prilike donele su veliku radost poljoprivrednicima i farmerima koji su najveći prinos pšenice u istoriji ove grane industrije u Australiji.
– Ciklusi La Ninje su od izuzetne važnosti za Australiju, jer prekidaju serije sušnih leta i donose preko potrebne obilne padavine – kaže Neril Abram, klimatolog sa Australijskog nacionalnog univerziteta (ANU).
Interesantno, srednja temperatura u Australiji bila je ovog leta 0,06 stepeni Celzijusa iznad proseka. Međutim, opet je bila najniža u poslednjih osam godina, odnosno od poslednjeg ciklusa La Ninje, koji se dogodio leta 2011-2012.
Kakav je to spas bio posle prošlog, „crnog leta“, koje će ostati upamćeno po katastrofalnim požarima i po četvrtoj najvišoj prosečnoj temperaturi otkako se ovi klimatski podaci beleže.
– Ove godine leto je bilo za 1,8 Celzijusa hladnije od prethodnog. Može se to reći da je to zaista suštinska razlika – kaže klimatolog Biroa za meteorologiju (BOM) Sajmon Grejndžer.
Naročito sveže leto imale su južne australijske države – Tasmanija, Viktorija i Južna Australija, koja je čak zabeležila najnižu prosečnu temperaturu još od sezone 2001-2002, odnosno za pune dve decenije.
Naučnici kažu da je ovo leto zauzelo tek 66. mesto na listi najtoplijih za 111 godina koliko se redovno vode podaci o temperaturi vazduha.
