U intervjuu za nemački „Zidojče cajtung“, premijer Kosova Aljbin Kurti odbacuje optužbe iz Brisela i Vašingtona, i optužuje zapadne partnere za naivnost u odnosu sa Beogradom.
Odnosi Srbije i Kosova napetiji su nego što su bili godinama, Vašington upozorava da bi kriza mogla da eskalira u regionalni sukob, a Evropska unija Kosovu preti sankcijama. Tako trenutnu situaciju opisuje „Zidojče cajtung“.
Novinar lista Tobijas Cik objašnjava nemačkim čitaocima da „pokušaji posredovanja EU i SAD imaju za cilj da Prištinu ubede da formira Zajednicu srpskih opština, a Beograd da de fakto prizna nezavisnost Kosova“.
Premijer Kosova Aljbin Kurti na to kaže da je na sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u martu izneo nacrt s ključnim uslovima: „Mora se priznati ustavnost naše republike. Zajednica opština ne sme imati izvršnu vlast i ne sme se stvarati dodatni nivo vlasti. Ali, čim se pomene Ustav Republike Kosovo, gospodin Vučić ne želi ništa da čuje o tome.“
„Ne mislim da sam tvrdoglav, ja sam principijelan“
„Kada sretnem gospodina Vučića“, kaže Kurti, „uvek mi se čini kao da želi da se vrati u prošlost: ponekad u 1999. kada smo oslobođeni, ponekad pre 2008. kada smo proglasili nezavisnost, a ponekad i pre 27. februara ove godine, kada je rekao ‘Da’ sporazumu koji je EU predstavila u Briselu, a koji onda ipak nije potpisao.“
Na opasku nemačkog novinara da ga zapadne diplomate smatraju teškim partnerom i da ga optužuju da je tvrdoglav, Kurti odgovara: „Ne mislim da sam tvrdoglav, ja sam principijelan. Politika se ne može posmatrati izolovano od etike i vrednosti.“
Premijer zatim dodaje da je poslušao „međunarodne prijatelje i partnere“ u vezi s odlaganjem izbora, kao i sa premeštanjem polaganja zakletve gradonačelnika na drugo mesto, „da bi izbegli trijumfalne scene“. Ali, kako dodaje, „gradonačelnik mora da odlazi u svoju kancelariju – ili bi trebalo da obavlja svoju funkciju preko Zuma?“
„Zapad će postići upravo suprotno“
Na pitanje kako ocenjuje to što „Evropska unija Kosovu preti sankcijama, dok je upadljivo blaga prema Beogradu“, Kurti odgovara: „Naši prijatelji u EU i SAD imaju mala očekivanja od Beograda. Zato je svaki njihov pozitivan gest precenjen i naduvan. Istovremeno, srednjoročno polažu velike nade u Srbiju. Takva politika stvara bezbednosne probleme za sve susede Srbije.“
„Nismo mnogo postigli“, kaže Kurti o dosadašnjem toku dijaloga: „Posle višečasovnih razgovora o osnovnom sporazumu, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost (Žosep) Borelj je 18. marta objavio: ‘Imamo dogovor.’ A 24. aprila gospodin Vučić je na konferenciji za novinare izjavio da je prihvatio dogovor samo kao koncept, a ne kao sadržaj. Kasnije je obavestio Berlin, Pariz i Vašington da namerava da primeni samo delove sporazuma“, kaže Kurti.
I na kraju, na pitanje da li je između njega i Beograda uopšte moguće pravo poverenje, s obzirom na to da je kao studentski vođa neko vreme bio u zatvoru u Srbiji, Aljbin Kurti odgovara da „potpunog poverenja ne može biti dok nas Srbija ne prizna kao nezavisnu državu i dok se ne suoči sa zločinima koje je počinila tokom rata.“
