Ponovo iz Prištine stižu poruke Beogradu da neće dozvoliti održavanje srpskih predsedničkih i parlamentarnih izbora 3. aprila na teritoriji Kosova, jer bi, kako kažu u vladajućem Samoopredeljenju Aljbina Kurtija, time bio prekršen njihov Ustav. Iz Beograda im uzvraćaju da bi zabrana glasanja Srbima na KiM predstavljala kršenje osnovnih ljudskih prava Srba.
Milisav Paić, bivši ambasador, smatra da je na delu politička igra čiji je cilj da se osnaži pozicija Prištine u pregovorima sa Beogradom i da se potvrdom suvereniteta Kosova izdejstvuje nezavisnost južne srpske pokrajine. On dodaje da porukom da nema srpskih izbora na teritoriji Kosova, Aljbin Kurti hoće da postigne dva cilja.
– On je, u ovom trenutku, jedan od retkih prištinskih političara koji nije pod istragom i zato bi da iskoristi priliku i nametne se kao neprikosnoveni lider, kao političar bez konkurencije na Kosovu. Primetne su i njegove političke ambicije koje idu i prema Albaniji. On je zagovornik „velike Albanije“, njegova stranka je išla na izbore koje je raspisala Tirana, a sve govori da bi hteo da bude i panalbanski političar – pojašnjava Paić.
Upozorenja bez efekta
Nekadašnji ambasador kao drugi Kurtijev razlog vidi njegovu upornu tendenciju da prikaže Kosovo kao suverenu i nezavisnu državu koja može samostalno da odlučuje na svojoj teritoriji.
– On stalno „prkosi“, a to ne bi mogao da čini da nema podršku iz inostranstva. Iako je jedan broj zemalja priznao Kosovo koje nije u međunarodnim organizacijama, Priština želi da nametne svoju poziciju u dijalogu o Kosovu i da to predstavi kao razgovor ravnopravnih strana – ukazao je Paić, ističući da je na delu pokušaj da se dijalog svede na to da Beograd prizna Prištinu.
Paić je uveren da Kurti neće menjati svoju sadašnju poziciju.
– Iako će mu iz Vašingtona i Brisela stići zvanična upozorenja, to ne znači da će Zapad izvršiti pritisak na Kurtija da on omogući se glasanje na srpskim izborima obavi na teritoriji KiM – kaže sagovornik „Vesti“.
On podseća da u Prištini nije prihvaćen zahtev Zapada da se dozvoli izjašnjavanje Srbima sa KiM na referendumu 16. januara, ali da zbog toga nije snosio posledice. Paić smatra da bi, eventualno, mogao da se suoči s padom svoje vlade u Prištini i to pod uslovom da Zapad proceni da ne doprinosi miru i stabilizaciji na Zapadnom Balkanu.
Nedavno izrečeni stav da za srpske izbore treba primeniti istu praksu kao na proteklom referendumu o promenama Ustava Srbije ponovila je i Mimoza Kusari Ljilja, šefica poslaničke grupe Samoopredeljenje.
– Kada su u pitanju izbori 3. aprila u Srbiji, mislim da je ono što se desilo s rezolucijom usvojenom u kosovskoj skupštini, a vezano za referendum, praksa s kojom treba nastaviti. Kosovo bi trebalo da garantuje svojim građanima s dvojnim državljanstvom izborni proces ili preko pošte ili kancelarije za vezu Beograda u Prištini, ali povratak na tradicionalnu organizaciju srpskog izbornog procesa na Kosovu ne postoji – poručila je ona posle sednice Predsedništva skupštine.
Mimoza Kusari Ljilja je, kako prenose prištinski mediji, kazala da srpska zajednica na Kosovu mora da razume da je „gotova iluzija da je Kosovo deo Srbije“.
Test za Zapad
Nastojanja Aljbina Kurtija, premijera samoproglašenog Kosova i lidera Samoopredeljenja, da na KiM u potpunosti zabrani održavanje predstojećih izbora za parlament i predsednika Srbije 3. aprila, dovešće do nesagledivih posledica po normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, smatra Petar Petković, direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju. Time bi, ističe on, Srbima na Kosovu i Metohiji bila ukinuta osnovna ljudska i građanska prava.
– Takav Kurtijev scenario vratio bi uspehe, ostvarene u dijalogu Beograda i Prištine, godinama unazad i toga treba da budu svesni svi međunarodni predstavnici koji deluju na prostoru Kosova i Metohije – naveo je Petković.
Direktor Kancelarije kaže da očekuje da mu bude omogućeno da ostvari svoje biračko pravo 3. aprila na identičan način kako je to bio slučaj tokom svih izbornih procesa do sada.
– Zato su ovi izbori poslednja šansa i test za međunarodnu zajednicu koja ima apsolutnu odgovornost i obavezu da obezbedi sprovođenje i poštovanje demokratskih tekovina i principa i da srpskom narodu na KiM omogući da iskoriste svoje biračko pravo – zaključio je Petković.
Ovakvim stavom Priština, prema rečima političkog analitičara Dragomira Anđelkovića hoće da ponizi Srbiju i da demonstrira kako Beograd nije u stanju da izbore održi na severu KiM.
– Ovo treba ozbiljno shvatiti i reagovati, jer ako Beograd pusti da tako nešto prođe, oni će uspostaviti vlast na severu Kosova – upozorio je Anđelković. On je dodao i da Srbija ne treba da se oslanja na Zapad i čeka njihove poteze, već da uspostavlja na severu institucije koje su ukinute Briselskim sporazumom 2013. godine
Pritisak na Srbiju
Milisav Paić smatra da Brisel i Vašington neće ozbiljno pritisnuti Prištinu, ali da žele da porukama upozorenja Prištini u stvari Beogradu prikažu kao da nešto rade.
– Njihova ideja je da pokažu kao da su nepristrasni, a u stvari se jasno vidi da se vrši pritisak na Srbiju da prihvati nezavisnost Kosova – kazao je ovaj dugogodišnji diplomata.
Ista priča
Samoopredeljenje je i pre desetak dana najavilo da će, kao i u slučaju srpskog referenduma održanog 16. januara, sprečiti da se predstojeći srpski izbori održe na Kosovu. Podsećanja radi, Priština nije dozvolila referendumsko izjašnjavanje Srbima na Kosovu uz obrazloženje da bi otvaranje biračkih mesta na toj teritoriji bilo kršenje kosovskog Ustava i zakona. Od Mimoze Kusari Ljilja se i tada čulo da srpski izbori treba da budu sprovedeni na isti način kao i referendum.
– Postoje metode kako se organizuje glasanje. Pripreme se mogu obaviti sada, dva do tri meseca pred izbore u Srbiji, kako bi se stavilo do znanja da je Kosovo teritorijalna celina, nezavisna država i suverena i da je zakon isti za sve, bez izuzetka – rekla je posle sednice Predsedništva parlamenta.
Gorak Rakić, predsednik Srpske liste, najavio je tada mere reciproteta u slučaju da međunarodna zajednica ne pomogne u organizaciji izbora 3. aprila.
– Mi ćemo to zvati reciprocitet. Nikome ne pretimo, mi smo ovde svoj na svome i tražimo samo ljudska prava – kazao je Rakić.
Gaženje dogovora
Petar Petković, direktor Kancelarije za KiM, istakao je da je očigledna destruktivna namera Kurtija da poništi i pogazi sve dosad postignute sporazume i dogovore.
– Pitanje je hoće li međunarodna zajednica ponovo mirno posmatrati kako se albanski političari igraju sa normalizacijom odnosa ili će ovoga puta preći sa reči i saopštenja na konkretna dela – zapitao je on.
Dačić traži pomoć
Predsednik Skupštine Srbije je najavio da će vanredni parlamentarni izbori biti raspisani 15. februara, a predsednički najverovatnije 2. marta i istakao da međunarodna zajednica mora da obezbedi uslove da Srbi na Kosovu i Metohiji glasaju i da se ne ponovi situacija sa nedavnog referenduma.
– To je principijelno pitanje i od toga Srbija neće odustati – rekao je Dačić i istakao da Srbi moraju da imaju pravo da glasaju na KiM, kao što se to, podseća, dosad uvek i radilo.
Dosadašnja praksa
Ubrzo posle jednostrano proglašene državnosti Kosova u februaru 2008. godine, Srbija je organizovala parlamentarne izbore u sredinama sa većinski nastanjenim srpskim stanovništvom, a potom i 2012, 2014, i 2016. godine, kao i poslednje 21. juna 2020. godine. U tome je imala pomoć Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju koja je skupljala glasačke listiće, a glasovi su brojani u obližnjim srpskim gradovima. Srbi sa KiM su glasali i na presedničkim izborima.
