Kosovo bi moglo da iduće godine ima prevremene parlamentarne izbore ukoliko Aljbin Kurti, premijer privremenih institucija u Prištini, ne bude pokazao nameru da postane deo inicijative „Otvoreni Balkan“, smatraju analitičari uz ocenu da mentori nezavisnog Kosova gube strpljenje za Kurtijevu tvrdoglavost jer ih usporava u završetku kosovske teme.
Na takav zaključak navodi saopštenje američke ambasade u Prištini u kom se poziva Kurtijeva vlada da se „otvorenog uma“ priključi regionalnim ekonomskim integracijama, ali i poruka izvestioca za Kosovo i Zapadni Balkan i koordinatora Bundestaga za transatlantska pitanja Petera Bajera da je otvoren poziv Prištini za ulazak u projekat „Otvorenog Balkana“, kao i da bi tamo Kosovo bilo jak igrač. Uporedo sa ovim porukama o istom pitanju oglasio se i bivši izaslanik SAD za Balkan, Džejms O’Brajan, trenutno potpredsednik „Olbrajt Stounbridž grupe“, uz komentar da Kosovo izgleda čekaju prevremeni parlamentarni izbori.
Tri razloga za oštre poruke Zapada Prištini
Predsednik „Spoljnopolitičkog kruga“ i bivši ambasador u više država Milisav Paić smatra da ovako oštre poruke sa Zapada upućene Prištini pokazuju da njeni mentori imaju sve manje strpljenja za Kurtija koji im stvara glavobolje i usporava njihovu agendu za kosovsku priču. Kurti im, kako primećuje naš sagovornik, postaje deo problema, a ne deo rešenja, kako su očekivali.
Paić podseća da međunarodna zajednica i Amerika daju ozbiljan prilog budžetu tzv. nezavisnog Kosova, bez čega ono ne bi moglo da funkcioniše.
– To je jedan, i to vrlo realan razlog. Drugi, takođe vrlo važan, jeste taj što je i Nemačkoj i Americi stalo da prikažu da su tzv. vlasti na Kosovu odgovorne i spremne na razgovore sa Srbijom, bez obzira što je Kurtijeva platforma da je preduslov svih preduslova priznanje Kosova od strane Srbije – a to se odnosi i na uključivanje u „Otvoreni Balkan“ – dodaje Paić.
Kurti ugrožava zapadne stereotipe
Zapad , dodaje on, insistira da Priština prevaziđe netrpeljivost prema Beogradu koji je pokretanjem ovog projekta preduzeo političku inicijativu u smisli stabilizacije regiona i za uspostavljanje saradnje između država i entiteta.
– Priština je neučešćem u tome izolovana i Kurtijevu vladu predstavlja kao faktor odbijanja bilo čega što se tiče saradnje, pri čemu postavlja ultimativne ciljeve. Očigledno da ni Americi ni Nemačkoj ne prija, da tako kažem, da Srbija koja smatrana glavnim faktorom nestabilnosti regiona i zemlja koja je po njima, najodgovornija za raspad bivše Jugoslavije, bude lider u nečemu, dok Kosovo stoji po strani. To ugrožava zapadne stereotipe i to je dodatni razlog da Kurtija pritisnu da prihvati učešće u „Otvorenom Balkanu“ – uveren je Paić.
Upravo ti razlozi, smatra on, dovoljni su da Zapad reši da skloni Kurtija, odnosno da izazove, to jest, stvori atmosferu koja će dovesti do vanrednih parlamentarnih izbora kako bi na njegovo mesto došao neko ko je više fleksibilan.
– Dakle, ukoliko ne budu uspeli da svoga „pulena“, tzv. nezavisno Kosovo, predstave kao faktor koji je zainteresovan za dogovore, saradnju i prevazilaženje posledica ratova i nestabilnosti koja je bila prisutna devedesetih godina, oni će ili prisiliti Kurtija da prihvati ovaj projekat, ili će isforsirati nove parlamentarne izbore – zaključuje Paić.
