– Ovog puta video sam leševe umotane u sivu vojničku ćebad. Osetio sam miris krvi i znao sam su sveži. Bili su oba pola, ali uglavnom muškarci. Utovarili su leševe u kamion. Kada je kamion natovaren, neprijatan čovek iz OVK iz kabine kamiona mi je dobacio:
"Pogledaj ih. Moj brat je završio u Trepči. Prosuli su kaporit, prašak koji smo koristili za dezinfekciju i protiv smrada. Mislim da to bili ljudi iz okoline Suve Reke, Gnjilana i Orahovca" – navodi se u svedočenju.
Opisuje kako je rutom kojom je ranije vozio stigao do Kukeša oko 12.30, ali mu je ovog puta rečeno da skrene južno.
– Kad smo stigli na mesto videli smo Envera Cokolija iz ŠIK-a. Do 1991. on je bio u srpskom MUP-u u Prištini. Ljudi iz golfa 2 (koji nas je pratio) su istovarili kamion. Ponovo su stavili maske i rukavice. Oko 15 rupa je već bilo iskopano kada smo stigli. Dva leša u rupu. Bilo je potrebno sat i po vremena da završe – navodi svedok. Opisuje i da je mesto bilo veoma udaljeno.
– Ličilo je na Avganistan, samo sa više drveća. Onda smo se vratili u Prizren, a od Prizrena do Peći, gde sam ostavio kamion kod ljudi koji su mi ga dali.
Isti svedok govori o tome je 2 ili 3. avgusta dobio poziv za novu "isporuku".
– Otišao sam u Kapišnicu, u Peći. Stari Mercedesov frižider je bio tamo. Već je bio natovaren, a na vratima su bile brave i lanci. Isti tim nas je pratio u golfu 2 i istih dvoje sa mnom u kabini. Ovog puta sam vozio u Morinu, pa u Tropoje. Ista procedura kao prošli put. Sve dobro organizovano. Grobnice su već bile spremljene. Ovog puta mi je bilo teško jer je veoma visoko u planinama i veoma strmo, tako da sam imao problem da dovezem kamion do tamo. Sačekala su nas trojica muškaraca – stoji u izveštaju Unmika.
U strahu od odmazdeOvaj izvor Unmika nestao je u okolini Kline 2003. godine. Član njegove porodice kazao je Unmiku da veruje da je ubijen zbog neplaćenog duga. Porodica nije dobila njegovo telo, niti je nestanak prijavila vlastima, plašeći se odmazde. |
Ista osoba, koja se u izveštaju opisuje kao nižerangirani pripadnik OVK, dodaje da ne zna koliko je tela tada bačeno u rupe jer je "bio sve sve vreme u kamionu".
Ista osoba, za koju još stoji da je Albanac sa severozapada Kosova, ispričala je istražiteljima Unmika da je najmanje dva puta vozio u improvizovanu kliniku u Burelu, gde su se, prema svedočenjima, zatvorenicima vadili organe. Prvi put, u oktobru 1999. godine, kad je prevezao četvoro ili petoro Srba od Kukeša do kuće južno od Burela i isporučio ih čoveku koji se zvao Besim Vokši, operativcu OVK sa nadimkom Kinez.
– Kuću je opisao kao tradicionalnu i prilično veliku, podeljenu na dva dela. Takođe je kazao da je kuća okrečena svetložutom bojom i da vlasnik nije iz istog klana kao drugi stanovnici sela – navodi se u izveštaju.
Kako stoji dalje, druga isporuka se desila u maju ili junu 2000. godine, kada je prevezao 20 žena (većinom slovenskog porekla iz istočne Evrope i bivšeg SSSR-a) od lokacije na severu Albanije do kuće južno od Burela.
– Seća se da kamion bio bez prozora i sa lošom ventilacijom, i da su otvorili zadnja vrata jer se nekoliko devojaka skoro ugušilo – stoji u dokumentu. Prema daljem svedočenju, petoro žena je izdvojeno iz grupe i odvedeno u kuću južno od Burela.
– Izvor kaže da mu je kasnije naređeno da isprati vozilo koje je nosilo delove tela i/ili organe na aerodrome Rinas, u blizini Tirane. Naređeno mu je da se vrati do kuće da pomogne da se zakopaju ljudski ostaci, koji su bili u crnim plastičnim vrećama.
Sutra: Krvavi biznis OVK (3): Srbi me molili da ih ubijem
