Nekadašnji selektor Srbije Mladen Krstajić novi je trener TSC-a sa kojim polako gradi trenersku karijeru.
Izbegao je u Srbiju još kao mladi, ali ni to nije prošlo bez mnogo problema, jer po sopstvenom prizanju, nije verovao šta bi moglo da se desi.
– Kad se desila nesreća u bivšoj Jugoslaviji, raspad države, imao sam 18 godina i igrao za Čelik iz Zenice. Tačnije izbegao sam sa 17 i po godina, bukvalno su me oterali moji meštani iz sela, jer sam bio talentovani fudbaler. Trebalo je da potpišem stipendijski ugovor sa Čelikom. Mene je otac vozio na treninge, a sve se polako kuvalo. Nisam bio svestan da dolazi ludo vreme. Ćale je rekao da moram u Srbiju, a ja sam mu rekao da neću. I zapretili su mi u kući, tako da sam izašao sa pokojnom ujnom, busom preko Doboja – ispričao je za Kurir Krstajić.
On je istakao da za vreme celog rata nije imao kontakt sa ocem osim jednog potresnog pisma koje je dobio.
– Od oca sam za sve to vreme dobio samo jedno pismo. Sećam se tog pisma… Piše da mu je dobro, da je živ, da ide na posao… Prodavao je u bescenje stvari iz kuće, kako bi preživeo i imao šta da jede. Imao je i malu bašticu i tako se spasavao. Doslovce je napisao, ako mi se šta desi, Mladen preuzima sve – prisetio se Krstajić.
On je ranije pričao kako je po dolasku u Srbiju završio u Kikindi, te da je uporedo sa karijerom morao da konobariše da bi preživeo dok nije otišao u partizan.
– Devedesetih godina sam izbegao iz Zenice i sticajem okolnosti završio u Kikindi. Kada mi se sestra udala bile su dve opcije: Da odem u Crnu Goru kod rodbine da igram za Sutjesku ili da ostanem u Vojvodini. Odlučio sam da igram u Senti. Tamo sam sa 18 godina radio u kafiću kako bi zaradio za hleb. Porodica mi je izbegla, otac je ostao u Zenici, dve i po godine nisam ništa o njemu čuo – rekao je Krstajić još dok je bio na mestu selektora Srbije.
