Sve što se odnosi na egipatske faraone po pravilu je obavijeno velom tajne i mistike. Tako je i vest da će prvi put od kada je otkriven, biti restauriran Tutankamonov kovčeg, privukla veliku pažnju medija.
Branislav Anđelković, profesor arheologije na Filozofskom fakultetu, gostujući na RTS-u, napominje da će se restauracija obaviti na drvenom kovčegu koji se u medijima, od kada je objavljena ova vest, pogrešno opisuje kao zlatan.
– Mnoge svetske agencije prave grešku govoreći da je kovčeg zlatan. Međutim, mumija Tutankamona je bila pohranjena u nekoliko, kao ruske lutke, kovčega. Tako da je prvi kovčeg uz mumiju bio od punog zlata, težak čak oko 110,4 kilograma punog zlata, što je fascinantno. Sledeći kovčeg je bio od drveta sa pozlatom odozgo i ovaj kovčeg o kome se govori, je zapravo treći kovčeg, najveći od svih ostalih antropomorfnih kovčega – objašnjava profesor.
Kovčeg je izrađen, najverovatnije, od neke vrste četinara. Na toj drvenoj površini je postavljen jedan sloj štokature, nekom vrstom gipsa kojom se premazuje drvo, i na tu gipsanu podlogu su stavljeni zlatni listići. Zato, ukupno gledano, kovčeg odaje utisak zlatnog, odakle možda, i potiče ta pogrešna interpretacija u medijima, smatra profesor Anđelković.
Profesor ističe da budući da je ta štokatura vrlo osetljiva, i budući da od 1922. godine, kada je Hauard Karter otkrio tu grobnicu u Dolini kraljeva, taj kovčeg uopšte nije pomeran iz grobnice, bilo je krajnje vreme da se obavi ova restauracija.
– Postoje naprsnuća, koja sam imao prilike da vidim. Drvo je prirodan materijal koji i posle toliko vremena reaguje na spoljašnje uslove. Ta pomeranja su vrlo mala, međutim, ona su ipak značajna za sam taj artefakt, tako da je primarna stvar da se taj predmet zaštiti – dodaje profesor Anđelković.
Potom će kompletan nalaz Tutankamonove grobnice od 2020. godine biti pohranjen u velikom egipatskom Muzeju čija izgradnja je započeta 2002. godine polaganjem kamena temeljca, i trebalo bi da krajem 2020. bude završen.
– To neće biti samo muzej već i laboratorije i mesta za konzervaciju. Na stogodišnjicu otkrića grobnice, 2022. godine svi artefakti iz Tutankamonove grobnice biće u novom Muzeju – navodi gost Jutarnjeg programa.
Egipat zavodi svojim počecima, svojom monumentalnošću i svojom tajnom. Kao i što ljudi imaju svoje tajne, tako i civilizacije imaju svoje tajne. Međutim, profesor Anđelković napominje da je priča o čuvenom prokletstvu mumije urbana legenda, nešto što doprinosi boljoj prodaji književnih i filmskih ostvarenja ili turističkih aranžmana.
Profesor Anđelković je „kum“ Beogradske mumije. Ističe da je od velikog značaja to što je posle 26 godina provedenih u Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta, gde je podrobno istražena, konačno izložena u stalnoj postavci Narodnog muzeja.
