Na putu ka Rusiji, Zapad bi da trguje sa Srbijom po principu sve za ništa. Zahtevi G7 koji stižu na adresu Srbije svode se na uvođenje sankcija Rusiji čime bi se, apsurdno, otvarila mogućnost i da se odreknemo Kosova, ali i RS.
Ultimatumi koji su sročeni na vikend okupljanju zemalja G7 u Nemačkoj ne ostavljaju prostora za razmišljanje u kojoj su meri prihvaljtivi. U nizu zahteva obrazloženih „ brigom za Zapadni Balkan“ nalazi se bar nekoliko koji bi, rečima analitičara Stevana Gajića, Srbiju gurnuli u kapitulaciju, i to onu dobrovoljnu.
Širokogruda ponuda
Možda najskandaloznija je rešavanje kosovskog pitanja ali na način da se Srbija saglasi sa zahtevom Prištine za članstvom u Savetu Evrope, i to, ukoliko prethodno jasno u ukrajinskom sukobu izabere „pravu stranu“. Zauzvrat, Grupa 7 bi širokogrudo pomogla ne samo Srbiji već regionu da se smanji zavisnost od ruskih ugljovodoničnih sirovina.
– Moramo nastaviti da pomažemo Zapadnom Balkanu da smanji zavisnost od ruskih ugljovodonika i da se umanji njihova ranjivost kada su u pitanju ekonomski pritisci.
Isti je problem imao i Hitler
NATO, uveren je Gajić, ima isti problem koji je imao Hitler u Drugom svetskom ratu – problem Sektora jugoistok. Njima je jasno da se mi ni logistički ni na svaki drugi način ne uklapamo u sliku Evrope koja je njima potrebna-a to je monolitna Evropa spremna da podrži napad i u konačnom ishodu – uništenje Rusije.
– Nama se nudi bezuslovna kapitulacija. Od nas se očekuje da uvedemo sankcije Rusiji i da se, čak i ukoliko zanemarimo moralni aspekt takve odluke, odreknemo međunarodne podrške, a što se tiče ekonomije, da pristanemo na veštački izazvanu inflaciju i nezaposlenost. Za takve ustupke, dobili bismo mogućnost da priznamo Kosovo. Nekada je bila politika štapa i šargarepe, a sada imamo politiku dva štapa – kaže Gajić, i dodaje da, bez obzira na jezik sile, moramo znati da poluge pritiska na Srbiju nisu toliko jake kakve su bile devedestih.
U domenu magije
U ovom trenutku, insistira Gajić, ne postoji jedna svemoćna vojna alijansa koja uživa takvu moć da diktira sve uslove. Ona čak, kaže, nije postojala ni devedesetih kada su Srbi obarali NATO avione.
– Mislim da se treba zahvaliti na takvoj ponudi i ne osvrtati se. Spisak zahteva i način na koji ih iznose spadaju u domen magije reči. U komunizmu se on nazivao drvenim jezikom pogodnim da se preko metafora sakrije suština. Na isti način, uvijajući rečeno u oblande i vrednosti, Zapad od Srbije zahteva bezuslovnu kapitulaciju.
Pretnja na granicama
Nivo licemerja koji sada slušamo, kaže, ne može se nazvati ni dvojnim standardima.
To je, tvrdi, direktno vređanje zdrave pameti.
Ipak, ono što takođe naslućuje iz poteza Zapada jeste strah jer polovina snaga NATO koja trenutno vežba od Norveške do Makedonije nalazi se u Makedoniji.
– To jeste pretnja našim granicama delom motivisana i nabavkom PVO sistema iz Kine, ali i odlukom o uvođenju vojnog roka. Ono što nama ostaje je da sa velikom batinom poručimo – nemojte da nas dirate!
Krah zapadne hegemonije
Ako se ne desi nuklearna katastrofa i kataklizma, uveren je Gajić, dolazi do neminovnog kraha zapadne hegomonije.
– Za razliku od naših suseda, banana republikica iz bivše Jugoslavije, Srbija ima izbor. Srbija se nije u potpunosti predala NATO, niti EU kao njegovom političkom krilu. Srbija treba da sačeka.
