Rusija na Kosovu ima svoju kancelariju za vezu već 16 godina, u kojoj radi oko desetak diplomata, a nedavno je Priština dvojicu diplomata iz ove kancelarije proglasila nepoželjnim i opasnim po bezbednost, piše Radio slobodna Evropa.
Kako navodi taj medij, javnosti se malo zna kakve aktivnosti na Kosovu sprovodi ruska kancelarija pa se postavlja pitanje koja je tačno njena uloga, imajući u vidu da je zvanična Moskva oštar protivnik kosovske nezavisnosti a, zajedno sa Srbijom, radi i na sprečavanju učlanjenja Kosova u međunarodnim organizacijama.
Kada je otvorena ruska kancelarija za vezu u Prištini?
Rusija na Kosovu svoje diplomate ima od 2005. godine, kada je u Prištini otvorena Kancelarija za vezu. Otvaranju je prisustvovao i tadašnji ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.
Kosovo je nezavisnost proglasilo 2008. godine, pa je u to vreme funkcionisala privremena administracija Ujedinjenih nacija (Unmik), na čijem je čelu bio Soren Jesen Petersen. On je, zajedno sa tadašnjim premijerom Kosova Bajramom Kosumijem, prisustvovao ceremoniji otvaranja ruske kancelarije u Prištini.
Koliko je javnosti poznato, Kosumi je jedini kosovski zvaničnik koji je posetio rusku kancelariju za vezu u Prištini.
Aktivnosti ruske kancelarije na Kosovu u poslednjih šesnaest godina su nepoznate javnosti, a na internetu je dostupno svega par fotografija sa sastanaka sa zvaničnicima međunarodnih misija kao što su Euleks (Misija EU za vladavinu prava) i Unmik.
U žižu javnosti kancelarija Rusije u Prištini ponovo dolazi nakon što je 22. oktobra predsednica Kosova Vjosa Osmani dvojicu ruskih diplomata proglasila nepoželjnim. Kako je saopšteno, dve osobe iz ruske kancelarije u Prištini su proterane sa Kosova jer su „narušile nacionalnu bezbednost i ustavni poredak“.
Kako funkcioniše ruska kancelarija?
Ruska kancelarija na Kosovu funkcioniše u okviru misije Unmik i na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Zaposleni u ovoj kancelariji ne podležu nikakvom viznom režimu i imaju pravo da uđu i borave na Kosovu. Oni dobijaju posebna dokumenta od UN pa mogu da uđu i izađu sa Kosova kada god požele.
Takođe, zaposleni u ruskoj kancelariji imaju puni imunitet, pa ne podležu lokalnom krivičnom zakonu.
Osim zaposlenih, imunitet ima i sama kancelarija, što znači da prostorije u kojima se nalazi i njihova imovina ne mogu biti istraženi u okviru neke akcije po nalogu kosovskih institucija, niti kosovske institucije imaju prava da se mešaju u njihov rad putem izvršnih, administrativnih, sudskih ili zakonodavnih radnji.
„Rusija ima ogroman uticaj na srpsko stanovništvo na Kosovu“
Bivši kosovski diplomata Ljuljzim Peci, sada direktor Kosovskog instituta za istraživanje i razvoj politike (KIPRED), navodi da je ruska kancelarija jedna od brojnijih diplomatskih misija na Kosovu.
Peci, koji je istraživao uticaj Rusije na Kosovu, navodi da ta zemlja ima najveći uticaj na srpsko stanovništvo, koje živi na Kosovu.
– Unutar Kosova, Rusija ima ogroman uticaj na srpsko stanovništvo, posebno na severu, koje Vladimira Putina (predsednik Rusije) vidi kao spasioca, a nije bilo slučajno ni što je ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko tokom krize (na severu) u septembru, bio na granici sa Kosovom kako bi obišao vojsku Srbije – kaže Peci.
Pecijeve tvrdnje da Rusija najveći uticaj ima u srpskim sredinama na Kosovu, mogu se videti i izveštajima drugih nevladinih organizacija.
U jednom istraživanju iz 2020. godine, koje je uradio Kosovski centar za bezbednosne studije pod nazivom „Ruski uticaj na Kosovu u senci mita i stvarnosti“, uglavnom govori o uticaju ruskih diplomata na srpske političke stranke kao i na srpsko stanovništvo koje živi na Kosovu.
U istom izveštaju se navodi i da diplomate iz ruske kancelarije prisustvuju sastancima koje održavaju kosovski Srbi. Takođe se navodi da Rusija vrši uticaj na kosovske Srbe kroz Beograd.
S druge strane, izvršna direktorka Nove društvene inicijative iz Severne Mitrovice Jovana Radosavljević smatra da ruski uticaj u opštinama na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, nije tako veliki kako se prikazuje.
– Nema direktnog uticaja. Ne mogu da tvrdim da uopšte ne postoji, ali se ne u toj meri kako je prikazano – smatra Radosavljević.
Dodaje da se ruska kancelarija na Kosovu ni svojim aktivnostima ne meša u funkcionisanje kosovskih Srba.
Jovana Radosavljević i Ljuljzim Peci zaključuju da uticaj Rusije na kosovske Srbe zavisi od uticaja Rusije na Srbiju.
Iako Kosovo i Rusija nisu prijateljske zemlje, predsednik Rusije Vladimir Putim se 2018. godine sastao sa tadašnjim predsednikom Kosova Hašimom Tačijem na jednom događaju u Parizu.
Javnost je bila iznenađena kada su objavljene fotografije sa tog sastanka.
Putin i Tači su tada razgovarali o dijalogu Srbije i Kosova, koji se od 2011. godine vodi u Briselu posredstvom Evropske unije. Tada je saopšteno da je Rusija spremna da podrži svaki konačni sporazum, koji dogovore dve strane.
