Kosovo je na pragu najveće političke i ustavne krize – zaključak je Donike Emini, predstavnice platforme nevladinih organizacija sa Kosova CiviKos, prenosi Radio Slobodna Evropa.
– Pitanje je ko će zameniti trenutnu vladajuću elitu i da li ćemo videti potrebnu promenu – rekla je Emini.
Građani Kosova će 14. februara po drugi put izaći na izbore za godinu i po dana, dok će poslanici u Skupštini u istom periodu po treći put birati saziv nove vlade.
Poslednji izbori su održani oktobra 2019. godine nakon što je Ramuš Haradinaj podneo ostavku na mesto premijera. Nepoverenje vladi Aljbina Kurtija koji je osvojio najviše mandata na izborima izglasano je u martu 2020, na početku epidemije koronavirusa.
Kosovo tada nije išlo na vanredne izbore već su poslanici u junu glasali za izbor nove vlade na čelu sa Avdulahom Hotijem, koja je krajem decembra proglašena nelegitimnom od strane Ustavnog suda.
Govoreći o promenama u izbornom procesu od sticanja nezavisnosti Kosova, Donika Emini je istakla da su pozitivne promene primetne u organizaciji izbora, i da su međunarodni posmatrači ukazali da su parlamentarni izbori na Kosovu u oktobru 2019. godine bili dobro organizovani.
Ipak, kada je reč o promenama, Emini ističe da su tokom 2020. godine promenjene čak tri vlade, i da trenutno Kosovo ima vršioce dužnosti predsednika i premijera, a da nema funkcionalan parlament.
Građani, prema rečima Donike Emini, žele da vide promenu, ali ne mare mnogo za program i ideologiju stranaka koje učestvuju u političkoj trci. Ističe da se u njihovim programima često može primetiti „miks levice i desnice“, na šta birači uglavnom ne obraćaju pažnju.
Problem u organizaciji izbora 14. februara je kompleksan i komplikovan proces glasanja dijaspore, jer zbog pandemije koronavirusa ne mogu da dođu na Kosovo da glasaju, istakla je Emini.
Kosovsku dijasporu opisala je kao „veliku, dinamičnu i voljnu da učestvuje u izborima“, dodajući da se dijaspora Kosova u ranijim izbornim procesima pokazala kao „ključ“ koji može da preokrene izborni rezultat.
