Stručnjaci za zarazne bolesti upozoravaju da su skoro svi dostupni antivirusni lekovi sve neefikasniji protiv “potomaka“ omikrona koja sada kruži Australijom.
To je povećalo hitnost za napredak u medikamentima potrebnim za zaštitu Ozija koji su najranjiviji na teške bolesti.
Profesor Stjuart Turvil, virolog sa Kirbi instituta, kaže da mnogi od najboljih tretmana u Australiji više nisu efikasni protiv KSBF (dominantna podvarijanta u Viktoriji), koja čini oko trećinu svih infekcija, ali i BK.1.1 koji takođe kruži u zajednicama.
Stručnjaci ističu da puna vakcinacija i ažurnost sa dodatnim cepivima i dalje pružaju značajnu zaštitu.
Ali, lekovi sa monoklonskim antitelima, uključujući sotrovimab i evusheld, koji se daju intravenozno, posebno su važni za pacijente s teškom imunokompromitacijom ili ljude koji ne mogu da se vakcinišu.
Novo istraživanje koje je sproveo Institut Kirbi otkriva da je evusheld bio neefikasan protiv svih testiranih varijanti, dok je sotrovimab i dalje pružao određenu zaštitu od većine varijanti u cirkulaciji, ali na nižem nivou efikasnosti od ranijih varijanti koronavirusa.
Paklovid, oralni antivirusni lek dostupan u Australiji, i dalje je efikasan protiv svih podvarijanti.
– Suština je da su nam potrebni novi antivirusni lekovi – rekao je profesor Toni Kaningem, lekar za zarazne bolesti iz Vestmid instituta za medicinska istraživanja.
Imunolog dodaje da stručnjaci, takođe, razmatraju da li će možda biti potrebno duže trajanje antivirusnog tretmana paklovidom, usred dokaza da se simptomi pacijenata mogu povratiti ako se lečenje prekine, dok virus ostaje u gornjim disajnim putevima.
Tretmani monoklonskim antitelima su laboratorijski napravljeni proteini dizajnirani da oponašaju prirodna antitela koja proizvodi imuni sistem, zaustavljajući replikaciju virusa.
Turvil, koji je vodio studiju o sposobnosti odobrenih terapija monoklonskim antitelima da neutrališu varijante, kaže da je mešavina novijih sojeva u Australiji učinila lečenje teškog kovida izazovnijim, sa manje efikasnih lekova koji su dostupni.
Prema njegovim rečima, istraživanje je pokazalo koliko je važno da se država fokusira na unapređenje antivirusnih tretmana za one koji su u najvećem riziku od teške bolesti.
Turvil dodaje da se širom kontinenta radi na poboljšanju tretmana za koronavirus.
Tako kliničko ispitivanje na Institutu Kirbi ispituje efekte inhibitora proteaze, vrste antiretrovirusnog leka, koji se koristi za lečenje HIV-a.
Direktorka Instituta Doherti, profesorka Šeron Levin, takođe, vodi tim koji radi na novim antivirusnim lekovima za sprečavanje i lečenje koronavirusa.
Virolog sa Univerziteta Kvinslend, dr Kirsti Šort, kaže da je najviše zabrinuta zbog toga što su Oziji propustili antivirusne lekove ili su im dati prekasno zbog oslanjanja na brze testove, koji nisu uvek efikasni.
– Da bi bili najefikasniji, antivirusne lekove treba davati što je pre moguće nakon simptoma kovida – rekla je Šort i dodala da potreban bolji način dijagnostikovanja kovida.
Prema smernicama Australijske administracije za terapijske robe, brzi testovi na antigen moraju biti efikasni najmanje 80 odsto.
Šort je rekla da bi Australija mogla da se izbori sa koronavirusom u budućnosti, treba da revolucioniše način na koji se ljudi testiraju na bolest.
Bolji pristup novim tehnologijama
Dr Kirsti Šort je istakla da nova tehnologija, uključujući kućne RNK testove, pokazuje znake da je efikasnija u otkrivanju koronavirusa od redovnih brzih testova na antigen.
Istraživanja sugerišu da bi testovi uskoro mogli da otkriju genetski materijal, slično PCR testu.
– Problem je što tehnologija nije široko dostupna i skupa je, tako da u budućnosti moramo da povećamo pristup građana ovim testovima – istakla je dr Šort.
