Nedavna medicinska studija je pokazala da nakon preležanog kovida postoji povećan rizik od razvoja “moždane magle“ i demencije.
U svetu je zabeleženo više od 596 miliona slučajeva kovida, uključujući skoro deset miliona u Australiji, s tim da dugoročni uticaji virusa tek treba da se sagledaju.
Nedavna studija, pak, pomaže da se rasvetli rizik od neuroloških poremećaja nakon infekcije.
Postavilo se pitanje da li “moždana magla“ može da bude simptom dugog kovida? Pokazalo se tačnim da pojedini ljudi razvijaju neurološke simptome nakon infekcije.
Iako “moždana magla“ nije medicinski termin, generalno se koristi za određene simptome koji mogu da utiču na sposobnost razmišljanja kod čoveka.
Pulmolog Entoni Brn, koji radi u sidnejskoj bolnici Sent Vinsent, kaže da je “moždana magla“ jedan od najčešćih simptoma koje je video.
– To je ozbiljan problem. Mnogi pacijenti dolaze u bolnicu jer nisu u mogućnosti da obavljaju uobičajene aktivnosti, uključujući rad i učenje zbog neuroloških efekata nakon kovida – ističe on.
On dodaje da postoji spektar promena – od blagih i jedva primetnih do situacija da ljudi uopšte nisu u stanju da rade.
Ministarstvo zdravlja Australije, takođe, primećuje da je jedan od najčešćih neuroloških simptoma “poteškoće sa koncentracijom, ili što se često naziva ’moždanom maglom’, gde ljudi nisu u stanju da jasno razmišljaju“.
Dve godine nakon kovida, dijagnoze “moždane magle“, demencije i epilepsije su češće nego nakon drugih respiratornih infekcija, stoji u nedavnoj studiji Univerziteta u Oksfordu.
S druge strane, anksioznost i depresija nisu verovatnije kod odraslih ili dece nakon protekle dve godine, pokazalo je istraživanje objavljeno u stručnom časopisu “Lanset“.
Stručnjaci smatraju da je potrebno više istraživanja kako bi se razumelo kako i zašto se to dešava nakon infekcije, i šta se može učiniti da se poremećaji spreče ili zaleče.
Studija je razmatrala rizike od 14 različitih poremećaja kod 1,28 miliona pacijenata tokom dvogodišnjeg perioda.
Dr Brn je ocenio da je studija u skladu sa onim što vidi među svojim pacijentima u Sidneju.
– Dobra vest je da studija pokazuje da deca nisu tako ozbiljno pogođena i da imaju tendenciju da se oporave tokom određenog vremena – istakao je.
U junu su istraživači sa Univerziteta La Trob otkrili “toksične nakupine proteina“, ili amiloidne sklopove, koji su se pojavljivali u mozgu nakon infekcije kovida, a izgledali su slično onima pronađenim kod Alchajmerove bolesti i demencije.
Mišljenja su da su upravo te skupine proteina odgovorne za neke od neuroloških simptoma dugotrajnih posledica kovida, ili onoga što mnogi nazivaju “moždanom maglom“.
Autori studije ističu da su implikacije promena nejasne i da ne moraju da ukazuju na trajna oštećenja.
Istina, istraživači su otkrili da je više neuroloških i psihijatrijskih poremećaja viđeno tokom talasa delta varijante nego kod prethodne, alfa varijante virusa.
Omikronski talas je bio povezan sa sličnim neurološkim i psihijatrijskim rizicima kao delta.
Nije poznato koliko su teški ili dugotrajni poremećaji. Nije jasno ni kada su počeli, jer problemi mogu biti prisutni neko vreme pre postavljanja dijagnoze. Takođe, nezabeleženi slučajevi kovida i nezabeležene vakcinacije unose izvesnu nesigurnost u rezultate.
Dr Endrjua Badson preporučuje sledeće aktivnosti za poboljšanje razmišljanja i pamćenja:
– Fizičke vežbe. Možda morate da počnete polako, samo dva do tri minuta nekoliko puta dnevno. Iako ne postoji utvrđena “doza“ vežbanja za poboljšanje zdravlja mozga, generalno se preporučuje 30 minuta dnevno, pet dana u nedelji.
– Hrana u mediteranskom stilu. Zdrava ishrana koja uključuje maslinovo ulje, voće i povrće, orašaste plodove i pasulj, i integralne žitarice dokazano poboljšava razmišljanje, pamćenje i zdravlje mozga.
– Izbegavajte alkohol i droge. Dajte mozgu najbolju šansu da se izleči izbegavanjem supstanci koje mogu negativno da utiču na njega.
– Dobar san. Spavanje je vreme kada mozak i telo mogu da se očiste od toksina i rade na lečenju. Dajte telu potreban san.
– Društvene aktivnosti. Ne samo da takve aktivnosti utiču na naše raspoloženje, već pomažu razmišljanju i pamćenju.
– Različite aktivnosti. Bavite se drugim korisnim aktivnostima, uključujući angažovanje u novim i kognitivno stimulativnim aktivnostima, slušanje muzike, vežbanje pažnje i održavanje pozitivnog mentalnog stava.
Šta ako uočite simptome?
Ukoliko smatrate da imate “moždanu maglu“ nakon kovida, posetite lekara i obavestite ga o svim simptomima, naglasio je predavač neurologije na Harvardskoj medicinskoj školi, Endrju Badson.
– Ovo uključuje “moždanu maglu“ i druge neurološke simptome, kao što su slabost, utrnulost, peckanje, gubitak mirisa ili ukusa, kao i probleme kao što su kratak dah, palpitacije i abnormalni urin ili stolica – objasnio je Badson.
Savet lekara
Dr Brn ističe da ne postoje specifične, dokazane, medicinski propisane terapije za lečenje moždane magle.
Zato imajte na umu:
– Upravljajte tempom i dajte sebi vremena da se oporavite. Svačiji put oporavka je drugačiji. Nemojte biti previše strogi prema sebi ako ne ispunjavate lična očekivanja u pogledu oporavka.
– Posetite lekara opšte prakse i razmislite o uputu za specijalistu ukoliko postoje simptomi koji mogu da budu novonastala demencija ili epilepsija.
