Lako je dokaziva tvrdnja da je svet u kom živimo, mesto obeleženo sve većim jazom između bogatih i siromašnih, u kome su celokupni državni sistemi podređeni interesima krupnog kapitala i političara koji služe istom.
Baš zbog takve konstelacije planetarnih društvenih odnosa, knjiga “Komunistički manifest” Karla Marksa i Fridriha Engelsa, (nanovo) pokazuje svoju relevantnost u analiziranju manjkavosti kapitalizma, društveno-ekonomske konfiguracije koja je onda, kao i sada, imala svojih značajnih problema, koje su najbolje osećali radnici.
Marks i Engels su prvo izdanje „Komunističkog manifesta“ (koristi se i naziv „Manifest Komunističke partije“) objavili 21. februara 1848. godine kao programski dokument Saveza komunista, prve međunarodne radničke organizacije.
Knjiga je publikovana u doba velikih društvenih i ekonomskih promena, obeleženih zahuktalom industrijskom revolucijom koja je transformisala države, društva i privrede devetnaestog veka, ali i pogoršavala položaj radnika koji su na svojim plećima i izneli čitav progres.
Radnici su radili u teškim uslovima, s malim platama i bez socijalne sigurnosti, dok se buržoazija bogatila, po čemu je ovaj istorijski period sličan onome u kome danas živimo.
Pritisak radničkog nezadovoljstva, s idejama socijalizma koje su se već razvijale (Sen Simon, Oven, Furije i drugi autori), stvorio je plodno tlo za revolucionarne promene.
Upravo u takvom kontekstu Marks i Engels napisali su “Manifest”, čiji je cilj bio da se objasne istorijske zakonitosti klasne borbe i da se ponudi vizija sveta u kom bi radnici preuzeli kontrolu nad sredstvima za proizvodnju.
U knjizi Marks i Engels tvrde da je istorija svih društava do tada bila istorija klasne borbe – sukoba između vladajuće klase (buržoazije – onih koji imaju sredstva za proizvodnju) i potlačene klase (proletarijata – ljudi koji su prinuđeni da prodaju svoj rad), detaljno elaborirajući manjkavosti samog poretka i nudeći vrlo konkretna rešenja koja treba da dovedu do stvaranja besklasnog društva, ideala kome se stremi i do koga se dolazi diktaturom proletarijata kao međufazom.
“Komunistički manifest” je bio inspiracija za brojne društvene turbulencije u devetnaestom, ali i u dvadesetom veku. Iste godine kad je izašao iz štampe, 1848., širom Evrope izbile su revolucije, koje su delom bile inspirisane idejama radikalne društvene promene. Međutim, tu se stvar nije završila.
Krajem 19. i početkom 20. veka Marksove i Engelsove ideje dobile su novo značenje, posebno kroz razvoj radničkih pokreta i osnivanje socijalističkih i komunističkih stranaka širom sveta.
Najznačajniji istorijski događaj inspirisan “Manifestom” bila je Oktobarska revolucija 1917. u Rusiji, koja je dovela do stvaranja prvog real-socijalističkog režima pod vodstvom boljševičke partije i Lenjina.
Treba reći i da komunizam nigde nije ostvaren u svom punom kapacitetu, već da se radi o real-socijalističkoj varijanti, budući da je komunizam bezdržavna ideologija koja zahteva stvaranje sveta u kom ne postoji eksploatacija čoveka od strane drugog čoveka.
Tokom 20. veka komunističke ideje proširile su se na mnoge delove sveta, uključujući Jugoslaviju, Kinu, Kubu, Vijetnam i druge zemlje, gde su oblikovale političke sisteme i društva.
Od pada Gvozdene zavese početkom devedesetih godina, živimo u svetu neoliberalnog kapitalizma, čiji je jedan od najočiglednijih epifenomena upravo sve veći socijalni jaz. Test vremena je pokazao da su mnoge prognoze koje su svojevremeno izneli Karl Marks i Fridrih Engels bile pogrešne, ali i da su one glavne bile ispravne.
Ukoliko želimo da živimo u pravednijem i ravnopravnijem društvu, njihova viđenja i saveti se moraju kritički sagledavati, korigovati i primeniti u savremenim uslovima, upravo u skladu sa idejom koju je svojevremeno izneo i sam Marks.
Svet nije da se tumači, već da se menja.
