Roman koji je jasno i slojevito oživeo društveno-istorijske događaje i prilike u Crnoj Gori tokom i neposredno posle završetka Velikog (Prvog svetskog) rata objavljen je u 108. Kolu Srpske književne zadruge i po prvi put je predstavljen čitaocima u Torontu.
Autor Labud Dragić je za „Kukavičju pilad“ dobio četiri književne nagrade: „Isidora Sekulić“, „Momo Kapor“, „Svetozar Ćorović“ i „Pečat vremena“, a sudeći po rasprodanom prvom izdanju knjige i čitaoci su našli štivo koje ih zanima.
– Nisam pisao istorijski roman, iako je, naravno, moj roman i istorijski. Upotrebio sam, možda, dva posto građe koju sam našao, pročitao i proučio, a to je trajalo godinama, o vremenu, ljudima, karakterima, o svojevrsnom ludilu kao stanju duha koje je vladalo u doba komitskog pokreta i pokušaja rušenja Kraljevine SHS i vraćanja kralja Nikole na presto, čime se bavi moj roman. Likovima koji su istorijski postojali nisam menjao imena. Bio sam, naravno, slobodan da njihove karaktere gradim na književni način, ali nikoga od njih nisam napravio lošijim nego što je bio – istakao je pripovedač i romansijer Labud Dragić u razgovoru s prisutnima na promociji.
Dragić je kazao i da su tadašnje istorijske prilike početak urušavanja i budućih odnosa.
– Zapravo se sve dešava u kontinuitetu, sve ima svoju predistoriju i kontinuitet. I kada se pogleda sve ono što se dešavalo jasno je kako i zašto se završilo sa sadašnjim stanjem u Crnoj Gori u kojoj se govori neki novostvoreni jezik. Takođe je jasno da je kraljevina bila period u Crnoj Gori u kome su se konsolidovale antisrpske snage – naglasio je Dragić.
Na kraju knjige pedesetak stranica je odvojeno za stare, arhaične reči i izraze koji više nisu u upotrebi i pojašnjenja šta one znače.
– Jezik mora da bude u službi tog vremena, ne mogu moji likovi da govore nekim savremenim rečnikom. Ispočetka sam i sam tragao za takvim rečima, posle je to, nekako, išlo prirodno, prosto „uđete“ u materiju, u vreme, u podneblje. Onda i sam jezik postane takav – objasnio je autor.
Tema romana „Kukavičja pilad“ duboko se, još od najranijih dana detinjstva, urezala u pamćenje i u dušu autora.
– Slušao sam starije koji su pričali o tim vremenima i događajima i to sam u sebi nosio od prvog svog dana – objasnio je Labud Dragić koji je u Kanadu stigao kao gost Udruženja književnih stvaralaca „Desanka Maksimović“.
Osim u Torontu, roman će biti promovisan i u Kičeneru, Montrealu i Vindzoru. Inače, autora i njegovo delo predstavila je Gordana Petković-Laković, a Dimitrije Porobić čitao je delove iz romana.
Kultura ogledalo države
Pre razgovora o romanu, Labud Dragić podsetio je prisutne na značaj, istoriju i trajanje Srpske književne zadruge koja je jedna od stožernih institucija srpske kulture. Generalni konzul Srbije u Torontu Vasilije Petković naglasio je da se predstava o jednoj državi najviše i najbolje stiče i stvara kroz kulturu.
– Na svoj način i negujući saradnju s institucijama i udruženjima koje se bave kulturom i promovišu je, i mi, kao diplomatsko-konzularno predstavništvo, pridružujemo se nastojanju da se Srbija prikaže na najlepši način – kazao je Petković.
