Kosovske političke partije imaju rok do petka, 6. septembra, da podnesu izborne liste, a prištinska Koha piše da je na tim listama sve više kandidata koji imaju problema sa zakonom.
Nakon upozorenja pojedinih međunarodnih predstavnika i nedavnog koje su uputili ambasadori zemalja Kvinte i Fitim Muljoli, šef Vestminster fondacije za demokratiju na Kosovu, pozvao je političke stranke da na izborne liste ne uključuju osobe protiv kojih su podignute optužnice ili su na bilo koji način povezane sa kriminalom.
Muljoli je to rekao na trbini na temu „Šta kandidati političkih partija nude građanima na izborima 2019.“, održanoj u organizaciji Vestimnester fondacije i Kosovskog instituta pravde.
Povećanje broja kandidata koji su imali problem sa zakonom poslednjih godina primetio je i Betim Musliu iz IKD.
On kaže da se taj trend povećava od izbora 2010, da bi na izborima 2017. godine, veliki broj njih koji su bili na listama postali poslanici u kosovskom parlamentu.
– Degradacija se nastavlja u izvršnoj vlasti gde su na pozicijama ministara i njihovih zamenika ljudi koji su imali optužnice i presude – rekao je Musliu.
Ukazao je da pravosudni sistem na tu pojavu ne reaguje, a građani, kaže, glasaju na osnovu svojih ubeđenja.
Političke stranke ne isključuju mogućnost uključivanja osoba sa optužnicama na izborne liste ni uoči predstojećih vanrednih izbora, 6. oktobra.
U svojim nastupima, navodi se, političke stranke tvrde da su njihovi prioriteti borba protiv korupcije, nepotizma i organizovanog kriminala, ali se to ne održava na njihove predloge kandidata za poslanike.
Kosovapres izveštava da tri političke stranke – DPK, DSK i ABK – ne sprečavaju uključivanje na izborne liste i lica sa optužnicama.
To je za Kosovapres potvrdio zamenik predsedavajućeg DPK, Enver Hodžaj, rekavši da izborna lista te stranke obuhvata i takve osobe.
On smatra da je to pitanje lična stvar lidera stranke.
Najuticajnija opoziciona DSK ima isti stav, a portparol te stranke Besian Mustafa, je na pitanje da li će na njihovoj listi biti i član predsedništva, Naser Osmani, to nije ni potvrdio, ni negirao.
Prema rečima potpredsednika ABK, Ahmeta Isufija, politika ne bi smela da se meša u pravosudnim sistem.
Iz tog razloga, prema njegovom mišljenju, ne treba preudicirati i ne dozvoliti da određene osobe budu kandidati za poslanika.
Ehat Miftaraj sa Kosovskog instituta pravde kaže da političke stranke deluju na osnovu svog interesovanja za kandidata, čak i ako ta osoba ima kriminalni bekgraund samo da bi doneli stranci glasove.
Miftaraj kaže da bi primarna obaveza stranaka trebalo da bude da se osobe sa optužnicama nikako ne nađu na izbornim listama političkih stranaka.
On ističe da poolitičke stranke deluju na osnovu toga što ih najviše zanimaju kandidat sa kriminalnom pozadinom ili kandidat čiji je imidž uveliko narušen zbog njegove prošlosti bilo da su u pitanju optužnice ili skandali.
Nažalost, primetio je, ti kandidati na terenu imaju glasove i političke stranke i zato ih političke stranke koriste – za prikupljanje glasova, tvrdi Miftaraj.
