U senci sukoba u Ukrajini, još jedan zamrznuti konflikt, na Kosovu i Metohiji, preti da će eskalirati u Evropi, smatra Andre Kotarac. visokopozicionirani političar u stranci Marin Le Pen.
On u autorskom tekstu za francuski desničarski nedeljnik „Valeurs actuelles“ ističe da su „barikade, blokade, kosovske specijalne snage, protivavionske sirene i pucnji 31. jula, u Mitrovici na severu KiM, uz sukob između srpskog stanovništva i albanskih policijskih snaga „gorko ličili na deža-vi“.
Kotarac, koji je čest gost u francuskim medijima, inače poreklom Srbin, piše da je „varnicu tog 31. jula izazvala odluka albanskih vlasti na Kosovu, da na severu, gde je većinsko stanovništvo srpsko, uvedu registarske tablice i kosovske lične isprave umesto srpskih tablica i ličnih dokumenata“.
On podseća i da je 2011. godine zaključen sporazum o kretanju između Beograda i Prištine i da taj sporazum kosovskim Srbima ni na koji način nije nametnuo usvajanje pasoša i registarskih tablica, samoproglašene države koju UN još uvek ne priznaje, kao ni više od polovine njenih članica.
Kotarac objašnjava da ta jednostrana odluka Prištine, koja u očima spoljnih posmatrača može da izgleda nebitna, svakako više nije takva u kontekstu sukoba u Ukrajini i sukoba sa Rusijom, istorijskim saveznikom Srbije.
„Moskva je odmah podržala Srbiju“
Danas, po Kotarcu, prostor KiM liči na novu scenu, na kojoj se odvijaju operacije u kojima se suprotstavljaju pristalice NATO i istorijski saveznici Rusa, dve strane koje su već akteri u ukrajinskom ratu, a čije se posledice osećaju u svakodnevnom životu Evropljana.
Podseća i da je Moskva odmah kritikovala albanski napad i podržala Srbiju, jedinu zemlju koja je kandidat za Evropsku Uniju koja nije uvela sankcije Rusiji, iako je osudila napad na Ukrajinu.
On navodi i da osim afere sa registarskim tablicama, treba razumeti da su osnovni problemi na KiM i dalje zamrznuti i daleko od rešenja sa pozicija suprotstavljenih strana.
Po njemu to su pre svega, nemogućnost Kosova da dobije međunarodno priznanje svoje nezavisnosti četrnaest godina nakon jednostranog proglašenja, što, kako kaže, „očigledno zvuči kao neuspeh za NATO“.
Da li će Evropa braniti srpski teritorijalni integritet na Kosovu?
Još jedan kamen spoticanja po francuskom političaru, jeste nemogućnost povratka srpskih izbeglica koje su proterale albanske snage OVK, koje su za SAD bile zvanično teroristička organizacija sve do napada NATO na Srbiju, kada iznenada postaju „neizbežan saveznik“ alijanse.
Navodi i da je tokom povlačenja srpske vojske sa KiM u junu 1999. godine, više od 250.000 Srba proterano iz svojih sela pod pretnjom streljanja, kada je teoretski trebalo budu zaštićeni od strane NATO snaga.
Kotarac ističe i da su nekoliko godina posle rata, radikalni Albanci uništili skoro 150 srpskih kulturnih i verskih spomenika, uključujući i određene manastire iz 13. veka pod zaštitom Uneska.
Francuski političar na kraju svog teksta postavlja i pitanje da li će, ako se nasilje pojača u septembru, Evropa braniti srpski teritorijalni integritet na Kosovu kao što to čini za Ukrajinu, ili će nastaviti da brani albanski separatizam, što bi, kako navodi, bilo potpuno suprotno od onoga što radi u Ukrajini.
