Specijalizovana veća i specijalizovano tužilaštvo Kosova pred kojima za sada još uvek samo „figuriraju“ istrage protiv pojedinih pripadnika OVK, osnovana su prema kosovskom Ustavu i kosovskim zakonima za vreme vlade Ise Mustafe, radi procesuiranja ratnih zločina i zločina protiv čovecnosti počinjenih tokom oružanih sukoba na Kosovu i Metohijij.
Povod za osnivanje ovih tela bio je izveštaj Parlamentarne skupštine Saveta Evrope “Nečovecno postupanje s ljudima i nedozvoljena trgovina ljudskim organima na Kosovu“ (široj javnosti poznat kao Izveštaj Dika Martija) koji je usvojen u januaru 2011. godine.
S jedne strane, ovu instituciju sa sedištem u Hagu, čine Specijalizovana tužilaštva koja istražuju počinjene zločine, sakupljaju dokaze, ispituju svedoke, a od zimus i osumnjičene među kojima se prošle sedmice pojavio i premijer privremenih prištinskih institucija u ostavci Ramuš Haradinaj (koji je odlučio da se pred tužilaštvom brani ćutanjem).
S druge strane su Specijalizovana veća, koja se popularno nazivaju „Sud za zločine OVK“, koja za sada ne sude, jer se čekaju prve optužnice koje treba da podnese Specijalizovano tužilaštvo.
Specijalizovana veća i specijalizovano tužilaštvo deo su pravosudnog sistema tzv. Kosova, ali im je sedište, radi bezbednosti i zaštite svedoka, izmešteno u Hag.
Portal European Western Balkans (EWB) podseća da je Evropska unija, na osnovu Martijevog izveštaja, u septembru 2011. osnovala Specijalnu istražnu radnu grupu, koja je u leto 2014. godine objavila da su dokazi, pribavljeni tokom istrage, dovoljni za podizanje optužnica, a iste godine doneta je odluka o osnivanju specijalizovanog tela koje će se njima baviti.
Dve godine kasnije izabrane su sekretarka i predsednica Specijalizovanih veća i specijalizovanog tužilaštva, čime je telo i zvanično pocelo da radi, uz finansiranje EU i partnerskih zemalja.
Skupština Kosova je u avgustu 2015. usvojila amandman na Ustav kojim se omogućuje osnivanje sudskog tela sa specijalnom nadležnošću, a potom je uz velike poteškoće donet leks specijalis, kasnije zamalo oboren, koji je uredio njegovo funkcionisanje, uključujući i podelu sudija u odgovarajuće panele i uspostavljanje specijalizovanog tužilaštva, podseća European Western Balkans.
Taj portal ukazuje da je privremeni sporazum s državom domaćinom između Republike Kosovo i Kraljevine Holandije potpisan u januaru 2016. godine, a stupio na snagu godinu dan kasnije, čime su Specijalizovana veća dobila pravo da vode postupak u ovoj članici EU.
U sastavu Specijalizovanih veća nalaze se međunarodne sudije, pravni stručnjaci s najvišim kvalifikacijama u državama svog porekla, koji moraju da budu prisutni u Hagu kada to procedura od njih zahteva, odnosno na poziv predsednika suda.
Sudije postavlja šef Misije EULEKS-a po preporuci nezavisne Komisije za izbor, koja se, kako piše EWB, sastoji od dvoje međunarodnih sudija sa značajnim iskustvom iz oblasti međunarodnog krivičnog prava i jednog međunarodnog zvanicnika.
Svih 19 sudija koji su trenutno angažovani u Specijalizovanim većima dolaze iz država Evrope i Severne Amerike: cetvoro njih je iz Nemačke, po dvoje iz Francuske, Italije i Holandije, a prisutne su i sudije iz SAD, Kanade, Norveške i Švajcarske.
Predsednica suda je Ekaterina Trendafilova iz Bugarske, koja je pre ovoga obavljala funkciju sudije Međunarodnog krivičnog suda.
U ekskluzivnom intervjuu za Tanjug Trendafilova je pre godinu i po dana poručila da će sud optuženima obezbediti nepristrasno i fer suđenje, a da će procesuirati i sve one koji pokušaju da na bilo koji način ugroze bezbednost žrtava i svedoka ili da vrše bilo koji vid pritiska na sudije.
Inače, nadležnost Specijalizovanih veća i specijalizovanog tužilaštva vremenski je ograničena na događaje od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine.
Pod nadležnost ovog tela spadaju zločini koji su ili započeti ili počinjeni na Kosovu, a koje su počcinili državljani, u to vreme, Kosova ili SRJ.
Izveštaj Saveta Evrope iz 2011. godine posebnu pažnju usmerio je na vađenje ljudskih organa na teritoriji Albanije, i očekuje se da će se Specijalizovana veća baviti i ovim zločinima.
Takozvani Ustav Kosova propisao je da će rad ovog tela trajati pet godina, s mogućnošću da i pre toga bude završen, ali i da se produži ako obaveštenje o završetku rada izostane.
Sud formalno funkcioniše već dve godine, ali ne sudi. Postoji spisak od 150 advokata iz centralne Srbije, sa Kosova, Nemačke, Velike Britanije i drugih država koji su dobili licence da budu braniocu budućih optuženih, odnosno punomonćnici žrtava i da zastupaju njihova prava.
