Šef evropske diplomatije Žosep Borelj je, uoči susreta lidera Kosova i Srbije u ponedeljak 19. jula, najavio da će dužina sastanka zavisiti od atmosfere koja će dominirati u pregovorima.
Kakav ja bila atmosfera na sastanku u Briselu, pokazalo se prilikom izjava lidera Srbije i Kosova. Bilo je jasno da je drugi susret u mesec dana doživeo krah.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti optuživali su jedan drugog za nedostatak volje da se napreduje u procesu.
Međutim, bez obzira na različita stajališta oko budućnostu dijaloga, obe strane se slažu u jednom: da dijalog treba nastaviti.
Šta rizikuje Srbija?
Srbija je, zajedno sa Crnom Gorom, najuspešnija država Zapadnog Balkana u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji.
Međutim, za razliku od svih ostalih država koje su u procesu pristupnih pregovora, Srbija „oko vrata“ ima jedinstveni teg, poglavlje 35 koje se u načelnom pregovaračkom okviru EU zove „ostala pitanja“.
To je prostor gde bilo koja država članica EU može, ali nebavezno, da predstavi neku od tema za koju smatra da je važna i koja bi se mogla raspravljati u pregovaračkom procesu. Moguće je da to poglavlje ostane prazno i formalno se samo otvori i zatvori.
U slučaju Srbije ovo poglavlje ima ključnu važnost jer je cela EU uvrstila normalizaciju odnosa sa Kosovom u broj 35.
Ovo se smatra ključnim pitanjem u sklapanju slagalice na Zapadnom Balkanu i normalizacije situacije nakon okončanja ratova iz devedesetih godina.
Srbija godinu dana bez novih poglavlja
U prethodnim godinama, pozitivan izveštaj iz kancelarije Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost o konstruktivnom pristupu Srbije u dijalogu, što je uglavnom podrazumevao fizičko pojavljivanje strana u zgradi EU, bio je dovoljan da države članice odobre otvaranje novih poglavlja.
Beograd je od početka procesa pregovora 2012. godine od ukupno 35 poglavlja otvorio njih 18. Uspešno je zatvorio dva. Međutim, Srbija više od godinu dana nije otvorila ni jedno poglavlje u pristupnim pregovorima zbog nedovoljnog napretka u polju vladavine prava. Međutim, situacija sa vladavinom prava je bila skoro identična i ranije, a EU je omogućavala nastavak pristupnog procesa zbog izveštavane “pozitivne atmosfere” u dijalogu.
Poslednji izveštaj o vladavini prava u Srbiji pokazao je sivu sliku stanja u državi i pregovori su u zastoju. Stoga, napuštanje dijaloga nije opcija za srpsku stranu jer će u nedostatku napretka u poglavljima 23 i 24, jedina mogućnost spašavanja za Beograd biti konstruktivan pristup u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom.
Da nema nameru da napusti ovaj proces, u ponedeljak je ponovio Aleksandra Vučić, ali je nagovestio da je strategija kosovske strane da se “obesmisle i prekinu” pregovori.
Šta rizikuje Kosovo?
Kako u dijalogu tako i u procesu evropskih integracija Kosovo ima neravnopravan status sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana.
Ne osporava samo Srbija kosovsku nezavisnost, već to čini i pet država članica EU (Grčka, Rumunija, Slovačka, Kipar i Španija). Dva evropska posrednika koji učestvuju u dijalogu dolaze upravo iz država koje nisu priznale Kosovo.
Bez obzira na nejedinstven pristup prema kosovskom statusu, sve države članice EU redovno potvrđuju da i Kosovo ima evropsku perspektivu (ali ne perspektivu punopravnog članstva u EU).
Zato je Kosovo na poslednjem mestu na rang listi država koje žele članstvo u Evropskoj uniji.
Evropska unija je 2014. godine “izdejstvovala” Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SPP) sa Kosovom, u skladu sa legalnim mišljenjem evropskih eksperata prema kojim EU može sklapati trgovinske odnose sa entitetima koji nisu države, i tu se spominju slučajevi kineskih entiteta Hongkonga ili Makaa.
Za razliku od ostalih SSP-a koje imaju sve države regiona, u preambuli sporazuma sa Kosovom nedostaje rečenica koja predviđa moguće punopravno članstvo u EU. Osim toga, potpisnici SSP-a su sve države članice EU zajedno sa državom koja sklapa taj ugovor, a u slučaju Kosova su tekst potpisali samo predstvanici evropskih institucija (Evropska komisija i Evropski savet).
Sklapanjem SSP-a 2014 godine, Brisel praktično nema šta više da ponudi u smislu integracija Kosovu, u postojećim okolnostima koje se tiču statusa.
Pitanje vizne liberalizacije
Kosovo je jedina zemlja regiona koja nema viznu liberalizaciju, a tu privilegiju od 2009., odnosno 2010. godine, uživaju građani svih ostalih zemalja Zapadnog Balkana.
Evropska komisija je od 2018. godine u više navrata potvrdila da je Kosovo ispunilo sve uslove za viznu liberalizaciju, međutim, odluka na političkom nivou je do sada bila nemoguća zbog unutrašnjih pitanja u nekim državama članicama.
Radi se o zemljama koje su bile među prvima koje su priznale Kosovo kao državu, poput Francuske i Holandije.
Prilikom prvog susreta šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja i Aljbina Kurtija krajem aprila, visoki predstavnik EU je upozorio da dijalog nema alternativu jer postizanje sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Srbijom je od suštinskog značaja za kretanje ka evropskoj perspektivi.
„Bez sporazuma je taj put blokiran”, upozorio je tada Borelj.
Međutim, u postojećim prilikama, gde Kosovo nema kredibilnu perspektivu članstva već samo “evropsku perspektivu” (šta god to podrazumevalo), Briselu nedostaje štap kojim bi se naterale prištinske vlasti da budu konstruktivne u dijalogu zarad evropskih integracija.
Vizna liberalizacija, kao jedina šargarepa, realno može postati nova vrsta ucene da se natera Vlada Kosova da drugačije pristupi procesu normalizacije odnosa sa Srbijom.
Šta se promenilo sa Vučićem i Kurtijem?
U celoj dekadi procesa pregovora postojale su iskre i prebacivanje krivica, međutim, ni jednom slučaju nisu prebacivane ozbiljne optužbe kao što je bio slučaj u ponedeljak, 19 jula.
Kurti je kazao da Vučić “laže”, a srpski predsednik je kosovkog sagovornika ocenio “iracionalnim”.
Međutim, ni jedan ni drugi u javnim nastupima ne govore o napuštanju procesa. U suprotnom, to bi se shvatilo kao formalno priznanje da odustaju od procesa evropskih integracija.
Dijalog Kosova i Srbije u spoljnoj politici Evropske unije jeste jedan od važnijih projekata. Ceo region je okružendržavama EU i potencijalna destabilnost bi se odrazila i na teritoriju država EU.
Budući da se region smatra teritorijom koja će u jednom trenutku postati deo evropskog političkog bloka, postoje i formalno utvrđeni kriterijumi za prihvatanje novih članica u EU.
Zato je 2018. godine, prilikom izrade ove startegije proširenja, jasno istaknuto da sve države koje žele članstvo, trebaju prvo rešiti sva otvorena pitanja sa susedima.
“Politika proširenja EU mora nastaviti da izvozi stabilnost. Stoga EU ne može i neće uvoziti bilateralne sporove”, podvlači se u strategiji proširenja EU.
