To postepeno usklađivanje zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom EU čeka srpsku državu i u oblasti spoljne i bezbednosne politike. To, kako se precizira u izveštaju, podrazumeva i postepeno usklađivanje političkih stavova.
Parada ponosa "ugaoni kamen"Evropska komisija dodaje da "Parada ponosa, koja je u Beogradu 28. septembra protekla bez većih ometanja, predstavlja važan ugaoni kamen u efikasnom sprovođenju ljudskih prava". |
Evropska komisija poručuje u izveštaju da je za Srbiju ključno da ispuni svoje preuzete obaveze vezane za "normalizaciju odnosa sa Kosovom" i da nastavi sa ispunjavanjem ugovora postignutih kroz dijalog Beograda i Prištine. To je ono što će pre svega omogućiti napredak Srbije u procesu evropske integracije, kaže se u izveštaju.
Evropska komisija pozitivno ocenjuje Srbiju kada je reč o ispunjavanju političkih kriterijuma, a na planu ekonomije ohrabruje se da rešava budžetski deficit. Preporučuje se Beogradu da se usredsredi na poboljšanje stanja u oblasti vladavine prava, na reformu javne administracije, borbu protiv korupcije uz ocenu da je u ovim oblastima ostvaren delimičan napredak. U jednoj rečenici se kaže da "postoji zabrinutost zbog pogoršanja uslova za ostvarivanje prava na slobodu izražavanja", ali se mediji ne pominju.
Ništa ni od neutralnostiNapomena u izveštaju EK o potrebi postepenog usklađivanja zakondavstava vrlo je jasna: Srbija će, kao i sve ostale države EU, na bezbednosnom planu morati da bude jasno i nedvosmisleno proatlantski opredeljena uprkos proklamovanoj politici neutralnosti. Nema govora da bi zapadna alijansa dozvolila da u EU uđe država koja potencijalno može da postane ispostava interesa Rusije. |
Ovaj najnoviji izveštaj Evropske komisije pokazuje da za sada, Srbija neće biti izložena ultimativnom pritisku Brisela kada je reč o gasovodu Južni tok i odnosima Beograd – Moskva, sve dok se iznova ne definišu odnosi između atlantskih saveznika i Rusije.
Srbija u sadašnjoj fazi može da počne izgradnju gasovoda ali ukoliko novi odnosi EU sa Rusijom izoštre u hladnoratovskom stilu, Beograd ako ima ambicije da uđe u EU, će morati da odustane od Južnog toka. Teoretski to znači da bi Srbija, zarad članstva u Uniji, od Južnog toka mogla da dobije prazne cevi.
Što se tiče Kosova, izveštaj EK je jasan "između redova": Srbija je blokirana sve dok se u Prištini ne formira vlada. Ako Kosovo zastane u svojim pregovorima o stabilizaciji i pridruživanju zastaće i Srbija u svojim pregovorima o prijemu. Ovaj diplomatski mehanizam primorava Prištinu i Beograd da budu "saveznici".
Zato Beograd ima malo nade da će moći da otvori pregovaračko poglavlje 35 sve dok se u Prištini ne formira vlada. Verna ovom mehanizmu, Nemačka se protivi da Srbija otvori poglavlja 23 i 24 o vladavini prava sve dok se ne otvori poglavlje 35 koje se odnosi na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
