Predviđanja su nezahvalna jer postoje faktori koji utiču na tok događaja, a koji nam nisu poznati. Određene pretpostavke se mogu napisati sa manjom ili većom sigurnošću, ali rezerva uvek ostaje jer se nikada ne zna koji od ekonomskih ili nekih drugih faktora može da utiče na buduće događanje u ekonomiji. Po mom mišljenju, ovde se najverovatnije radi o zameni teza. Naime nije ova situacija sa virusom uzrok, već povod ovog ekonomskog reseta, da se tako izrazim.
Ovo je pokazalo slabosti svetske ekonomije, a svakako i australijske. Sam reset se mora dogoditi pre ili kasnije i bio je najavljen pre desetak godina. Stvarni uzroci su inflatorno finansiranje, trgovinski rat velikih, nova tehnološka revolucija, zaštita planete i slično.
Tehnološka revolucija
Pitanje kako će reagovati tržište nekretnina je uvek aktuelno pitanje, a odgovor se opet svodi na to da svako govori iz svog ugla, kako ljudima odgovara. Pre svega verujem da se ovde radi o nekoj vrsti tehnološke revolucije, a svaka revolucija sa sobom nosi žrtve. Misli se, naravno, na ekonomske žrtve. Ali, gde su ekonomske, tu su moguće i ko zna kakve sve žrtve usled depresije, nezaposlenosti.
Svaka krizna situacija u sebi nosi klicu nečeg dobrog ili još boljeg, posebno dugoročno gledano. U narednom periodu će se pojaviti izuzetno dobre prilike da se investira u različite sektore privrede, pa i u tržište nekretnina, jer ako nešto padne ispod realne cene usled različitih faktora to je, ma kako okrutno izgledalo, odlična prilika za zaradu i za investiciju.
U slučaju pretpostavljanja značajne korekcije cena, a videli smo da su banke izišle sa prilično sumornim predviđanjima, dobra strana bi bila činjenica da će buduće generacije lakše doći do nekretnine.
Cene zakupa padaju
Evo, na primer, mnoge nekretnine u Sidneju su se izdavale preko Airbnb, booking.com i sličnih posrednika turistima, putnicima i ljudima kojima su nekretnine bile potrebne za kratak period. To je odjednom stalo. I, šta se dešava? Vlasnici tih i takvih nekretnina, pritisnuti dugovima, odnosno kreditima i ostalim troškovima, traže način da nekretnine izdaju na duži rok, odnosno redovnim stanarima. Sada imamo situaciju povećane ponude, a konstantne ili smanjene potražnje i pritisak na cene rente. Dakle, cene zakupa idu dole.
Kad cene zakupa idu dole, onda se očekuje da se uobičajena tražnja za kupovinu nekretnina takođe smanjuje jer ljudi naprosto počinju da kalkulišu da im se „više isplati“ da plaćaju rentu nego da kupuju i plaćaju svoju nekretninu, tim pre što je tako neka klima ne baš optimističkog predviđanja cene nekretnina za naredni period – veoma negativna. Opet imamo situaciju smanjene tražnje kupaca nekretnina i, logično, pritisak na cene.
Konzervativne banke
To je naprosto ciklus, sve je povezano i uzročno posledično. To što su kamate niske ne znači mnogo ako se ne može dobiti klasičan kredit. Banke su postale oprezne, konzervativne. Na makro nivou imamo situaciju porasta nezaposlenosti, dakle i sa te strane imamo smanjenje tražnje jer ljudi, pored najbolje volje, naprosto ne mogu da kupe nekretninu ako su nezaposleni.
Sa druge strane, ako imate nekretninu koja je otplaćena, u principu vam je svejedno koliko vredi. Gledano dugoročno, kao što je napred već navedeno, a u interesu budućih generacija, bolje je da su cene pristupačnije.
Ipak, bez obzira na ne tako ružičasta predviđanja, dugoročno gledano uvek je dobro imati nekretninu ako se može komotno plaćati kredit. Kad kažem dugoročno, zaista to i mislim, na period od 15 do 20 godina, možda čak i na vreme naredne generacije.
Na kraju krajeva, kako Indijanci kažu: „Niste vi nasledili zemlju od svojih prethodnika, već ste je pozajmili od svojih potomaka“.
